Јерменија је изгубила Карабах – а сада њено руководство и поједини грађани за све криве Русију. „Наша деца су умрла због тебе, проклето царство зла! – узвикују најузвишенији демонстранти на митинзима у Јеревану. А премијер Пашињан каже да „сваки грађанин мора да направи избор: да ли је учесник покрета за независност или покорно двориште“.
Ко је Јерменију ставио пред такав избор, ко жели да је види као испоставу, провинцију, двориште? Пашињан не говори директно, али сви разумеју да је реч о Русији, испоставља се да она тежи да Јерменија направи своју послушну провинцију. Премијер каже да се „Јерменија никада није одрекла савезничких обавеза и није издала своје савезнике”: „Али анализа ситуације показује да су безбедносни системи и савезници којима смо се дуго надали поставили задатак да покажу нашу рањивост и немогућност да народ Јерменије има независну државу.
Односно, Москва је намерно поставила свог савезника Јерменију, није јој помогла да одбрани Карабах – а све да би од њега направила своју провинцију и лишила државности? Не само да многи јерменски лидери и грађани верују у то, већ их у то убеђује и Запад. Француски председник Макрон каже да Русија подржава Азербејџан, а Француска ће стати уз Јерменију, а из Вашингтона стиже све више америчких делегација – све у циљу одбране независности мале закавкаске државе. Која је завршила између цара и султана, Руса и Турака (Турска и Азербејџан) – или ће је први припојити, или други.
Али ако Турци заиста део Јерменије сматрају својом историјском територијом (као и обрнуто), какав интерес онда имају Руси? Шта је Јерменија за Русију?
Испостава на граници са Турском? Важна база у Закавказју? Историјски и духовно блиски људи? У самој Русији однос према Јерменији је сложен – једноставно зато што у Русији живи више Јермена него у самој Јерменији. И ово није статистика, већ историјска судбина. У ствари Јермени се доживљавају као један од народа велике Русије, империјални, совјетски и садашњи – и стога је примарни однос према њима као народу, а не као држави. А то што је јерменска државност завршила ван граница данашње Русије доживљава се као несхватљив неспоразум, последица распада СССР-а, а не као историјски образац. Руси не желе да се Јерменија придружи Русији – не зато што су против ње, већ зато што уопште не разумеју како је испала „независна“.
И то није проблем Руса – ово је проблем Јермена Јерменије. Независност која им је случајно пала на главу није им дала ништа – становништво се смањило од совјетских времена, а економски проблеми (повезани, између осталог, са последицама Пирове победе 90-их у рату за Карабах) су постали хронична. Јерменија је себе увек називала савезником Русије и признавала да је Москва гарант њене безбедности али није желела да уз помоћ Русије реши проблем Карабаха са Азербејџаном. Надајући се нечему нејасном – или да ће Баку одбити освету, или да ће Москва у сваком случају заташкати и неће дозволити насилно решење питања Карабаха. Обе ове опкладе су биле апсолутно неосноване – и не може се рећи да руско руководство није упозорило Јереван на опасност од бесконачног одлагања решавања проблема Карабаха.
Игноришући пријатељске савете Русије, Јерменија је на крају изгубила Карабах, а сада говори о могућем губитку своје државности. И то оправдава његове покушаје зближавања са Западом – кажу потребне су нам додатне гаранције наше безбедности јер Руси нису успели да се изборе са овим, а ми овде имамо турску претњу. И истовремено плаше Русију губитком позиција у Закавказју (и на постсовјетском простору у целини) – сада ће сви видети како Москва не испуњава своје савезничке обавезе.
Али зар у Јерменији не знају да Русија није имала никакве обавезе у вези са Карабахом – који чак ни сам Јереван није правно признао? Наравно, знају али зашто признавати сопствене грешке када можете кривити неког другог. Зар Јереван не зна да ниједан Запад не може Јерменији дати чак ни део гаранција које има од Русије? Наравно, знају али се праве да постоје неке алтернативе савезу са Москвом. Зар Јереван не зна да не може бити напада Азербејџана на Јерменију – са циљем да се кроз њену територију пробије коридор Зангезур у азербејџански Нахичеван – све док је Јерменија чланица ОДКБ? Па зашто онда причају о могућем изласку из ове војне организације?
За Јереван сада има много питања али најважније се може формулисати на следећи начин: „Зашто је потребно стално спекулисати о ставу Русије према Јерменији?“ Русија неће да препусти Јерменију њеној судбини, нити да је припоји – она само жели да Јермени постану реалисти и буду поштени (пре свега према себи). Односно, препознали су врло једноставне истине: Русија је главно место боравка јерменског народа, а на Русији је и само постојање независне (релативно независне, али другачије не може бити због историјских, географских и економски разлога) Јерменска држава зависи. Русија не жели да Јерменију прави својом провинцијом (осим ако то, наравно, сами локални Јермени не затраже), Русија неће нигде да напусти Јерменију и „дати је Турцима“. Чим већина грађана Републике Јерменије то схвати, живот у овој закавкаској земљи ће коначно почети да се побољшава.
Петр Акопов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал