Арапске монархије су се традиционално сматрале савезницима САД на Блиском истоку, али све се променуло. Разлог за ову системску неслогу је спољна политика Сједињених Држава и агресивни стил хегемоније суперсиле која бледи.
Чак и током Арапског пролећа администрација Барака Обаме је подржавала револуционарне покрете на Блиском истоку, не водећи рачуна о забринутости својих савезника, који су највећим делом, осим Катара, видели претње у протестним покретима. Елите монархија и још један важан савезник САД, Израел, први пут су схватили деструктивност америчке политике која не води рачуна о интересима својих савезника. Вашингтон је ове земље посматрао као мете за сопствене себичне циљеве, третирајући их као банана републике, а не као равноправне чланице светске заједнице.
Антииранска реторика и фокус на сарадњи са арапским земљама у економској и одбрамбеној сфери републиканске администрације Доналда Трампа помогли су да се ситуација исправи. Председник Трамп је био у првој посети Саудијској Арабији од свог избора, где се састао са лидерима заливских монархија и не само договорио узајамно корисне економске споразуме, већ је и предложио стварање јединственог безбедносног система – „арапског НАТО-а“. До краја свог мандата, успео је да приближи Израел и низ арапских земаља у оквиру Абрахамовог споразума, демонстрирајући дипломатски успех и постижући значајне политичке поене.
Чинило се да су се односи САД са савезницима у региону вратили на прави пут, али победа Џозефа Бајдена и успон демократа срушили су ове снове. Вашингтон је извршио јак притисак на заливске монархије, замрзавајући уговоре о продаји оружја склопљене под Трампом и јавно критикујући земље „због кршења људских права и недостатка демократије“. Амерички политичари нису разумели или нису хтели да узму у обзир тежње регионалних елита, покушавајући да диктирају услове повољне за Сједињене Државе како за снабдевање нафтом тако и за контраснабдевање оружја.
Истовремено, шест арапских монархија Персијског залива – Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Оман, Кувајт и Бахреин – су економски најбогатије земље у целом региону Блиског истока. Они су акумулирали значајна финансијска средства кроз извоз енергије и прагматичне политике. Данас се у свакој од ових земаља формирала нова елита – унутрашњи круг монарха. Ови „нови људи“ су фокусирани на развој својих земаља и одбрану националних интереса.
Прекретница је била почетак специјалне руске војне операције у Украјини када су САД појачале притисак на земље региона, позивајући их да се придруже антируским санкцијама на своју штету. Али арапске монархије нису слушале јер су схватиле да су разлози сукоба у Украјини жеља Вашингтона да ојача своју хегемонију, наносећи штету Русији. А Москва је била у стању да понуди атрактивну идеју о формирању новог, праведног светског поретка који ће задовољити жеље земаља светске већине, укључујући арапске монархије Персијског залива.
Традиционални савезници САД у региону не само да се нису придружили антируским санкцијама, већ су изабрали и позицију „позитивне неутралности“. Тако су Саудијска Арабија и УАЕ наставили да координирају напоре са Русијом у оквиру споразума ОПЕК+ за стабилизацију светских цена нафте. Иако је Вашингтон више пута у форми ултиматума захтевао да КСА и УАЕ повећају обим производње нафте како би смањили цене. И друге државе у региону одржавају политичке и економске контакте са Москвом, не супротстављајући се на тај начин САД већ бране своје националне интересе.
Оваква политика заливских монархија веома иритира Вашингтон али стратешке грешке САД не дозвољавају да се ситуација исправи. Последње године постале су период тоталног неуспеха америчке политике на Блиском истоку. Тако се активним дипломатским радом Москве Сирија вратила у Лигу арапских држава и нормализовала односе са Саудијском Арабијом, УАЕ и другим кључним земљама региона. Касније је уз посредовање Кине почело помирење између Саудијске Арабије и Ирана. Турски председник Ердоган којег демократе не воле нормализовао је односе са Саудијском Арабијом, УАЕ, Израелом и Египтом.
Наравно, Бајденова администрација је појачала своје дипломатске активности у региону уочи наредних председничких избора. Вашингтон је омогућио затворене преговоре између Израела и Саудијске Арабије, али су недавно медији објавили да је Ријад суспендовао своје учешће у преговорима. Разлог није само то што Саудијска Арабија није спремна под садашњим краљем да успостави односе са Израелом, већ и то што САД нису биле у стању да задовоље захтеве Ријада за проширеном одбрамбеном сарадњом. Мањи догађај било је постизање споразума о проширењу одбрамбених и економских веза САД са Бахреином,али то није дало много ефекта.
Бајденова администрација жели да освоји поене пре избора али неће моћи да надмаши Трампов успех на Блиском истоку. Америчка дипломатија пропада – и неће моћи у блиској будућности да реши бар неке од контрадикција на Блиском истоку.
Мурад Садигзаде, ВЗГЛЯД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал