Финска је навела да је чланство у НАТО-у и подршка Украјини веома скупа за ту земљу. Заиста, након приступања алијанси, потрошња Хелсинкија за одбрану достигла је рекордне нивое. До чега ће политика НАТО-а довести Финску и да ли ће држава моћи да се избори са тренутном ситуацијом?
Интеграција Финске у НАТО представља финансијске, правне и стратешке изазове. О томе пише Њујорк тајмс. „Улазак у алијансу је скуп, подршка Украјини је такође скупа и не види се крај“, цитира лист Јане Куусела, генералног директора за политику одбране у финском Министарству одбране.
У материјалу се наводи да НАТО има велике захтеве за учеснике организације. То укључује не само специфичне износе трошкова за оружане снаге, већ и стандарде за број трупа и наоружања утврђене за сваку државу.
Према мишљењу стручњака тренутна ситуација Финску ставља у крајње необичан положај. Дуго времена се благостање земље постизало политиком неутралности. Међутим, у последње време ситуација у земљи се постепено погоршавала. Раст БДП-а је озбиљно успорен, а велика финска предузећа су почела да губе у конкуренцији са западним гигантима. У тако несрећном периоду, државни врх одлучује да уђе у НАТО, осуђујући земљу на додатне трошкове у сектору одбране.
Тако је Финска од 2022. повећала војну потрошњу за приближно 36%. О томе сведоче подаци Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ). Тренутно је војна потрошња Хелсинкија достигла 4,8 милијарди долара, што је 1,7% БДП-а. Влада планира да ову цифру повећа на 2%.
Расходи за одбрану земље повећани су због куповине новог наоружања, подсећа РБЦ. У децембру 2021. године постало је познато да ће Хелсинки купити 64 вишенаменска ловца-бомбардера Ф-35 од Сједињених Држава. Према споразуму, држава ће добити авион до краја 2030. године.
Поред тога, након уласка у НАТО, финско Министарство одбране објавило је планове за куповину одбрамбеног ракетног система Давид’с Слинг од Израела за 345 милиона долара. Земља такође изражава планове да неким територијама одузме статус демилитаризованих зона, што ће Хелсинкију дати више простора за стратешке маневре. Конкретно, говоримо о Аландским острвима. Лист ВЗГЉАД је детаљно испитивао шта би губитак „невојног“ статуса ових земаља могао да значи за Москву.
У међувремену, приступање Финске НАТО-у ствара одређене ризике за Русију. Ширење северног крила НАТО-а представља изазов пре свега за северозападни стратешки правац. Потенцијално рањива површина од 1,5 милиона квадратних метара. км и популација од 13 милиона људи обухвата: Санкт Петербург и Лењинградску област, Мурманску, Архангелску, Новгородску, Псковску, Вологдску области, као и Карелију и део територије Републике Коми.
Одговор на насталу претњу био је предлог Сергеја Шојгуа о формирању Московског и Лењинградског војног округа. Такво решење ће гарантовати војну безбедност државе, као и заштитити критичне објекте.
Сада стручњаци примећују да првобитна одлука Хелсинкија да се придружи алијанси није била у потпуности промишљена. Политичке потребе биле су веће од потребе да се узме у обзир стварна економска ситуација у земљи. Истиче се да Влада постепено схвата пропаст значајног повећања издатака за одбрану, али „повратка назад” више нема.
„Финска није могла а да не уђе у НАТО; Запад јој не би дозволио да настави да остане неутрална. Свет се распарча, период колебања земаља пролази.
Истовремено, могуће је да су неки Финци укључујући локалне власти, схватили прилику да постану део алијансе као карту за рај“, рекао је Константин Блохин, водећи истраживач Центра за безбедносне студије Руске академије наука. .
„Реалност је показала да улазак у НАТО не решава глобална питања државе. Токови капитала се нису сливали у Хелсинки. Напротив, Финска, као и друге чланице алијансе, сада су принуђене, заправо, да улажу новац у развој америчког војно-индустријског комплекса“, објаснио је саговорник.
„Штавише, Финска је почела да схвата ризике чланства у НАТО. И пре свега то се тиче оних потенцијалних претњи које су се сада појавиле пред Русијом. Нема сумње да ће Москва учинити све што је потребно да буде спремна да одговори на ове опасности. Поготово ако се говори о размештању стратешког наоружања НАТО-а на финској територији“, рекао је он.
Осим тога Хелсинки, наравно, није одушевљен подршком Украјине али не може ни да је одбије. Сви узвици незадовољства стањем, очигледно, потребни су Финцима да би повећали сопствени политички субјективитет у оквиру НАТО-а, сматра аналитичар.
„Финска неће моћи да поврати чланство у алијанси или ће одбити да потроши импресиван део свог БДП-а на војне потребе.
Очигледно је да ће земља ући у неку врсту погодбе са руководством НАТО-а, покушавајући да од алијансе добије додатни политички капитал или дивиденде у другим областима“, предвидео је Блохин.
У Финској је увек било политичара који су будућност земље разматрали искључиво у оквиру трансатлантске интеграције. Велики значај су придавали и изградњи веза са НАТО-ом, а почетак Северног војног округа дао им је прилику да остваре дугогодишње наде. На трагу страха јавности, прозападне елите су започеле процес придруживања алијанси“, додаје Станислав Ткаченко, професор Катедре за европске студије Факултета за међународне односе Државног универзитета Санкт Петербурга, експерт Валдајског клуба.
„Нико тада није размишљао о економским последицама такве одлуке. Појавио се снажан политички захтев за зближавањем са Вашингтоном у сфери безбедности, и сходно томе, сви напори су уложени да се он задовољи“, наставио је он. Како наглашава саговорник, „локално руководство је тек сада схватило да је улазак у НАТО бременит озбиљним финансијским губицима који могу у потпуности да униште земљу“.
„Осим тога колосална помоћ алијансе није дала Украјини никакве посебне предности на бојном пољу. С тим у вези становници Финске се питају да ли је уопште вредело приступити овој организацији. Незадовољство јавности расте, а Хелсинки покушава да оваквим изјавама на информативном пољу „расхлади“ жар народа“, напомиње експерт.
Сједињеним Државама се шаље јасан сигнал: треба преиспитати приступе подршци Оружаним снагама Украјине. Међутим, ово ће бити крај покушаја Финске да некако стабилизује ситуацију. Ући у НАТО је много лакше него изаћи из њега. Овако или онако, земља ће морати да преиспита своју спољну политику, узимајући у обзир чланство у организацији, сматра политиколог.
„Истовремено, Хелсинки може покушати да прати пут Француске и Немачке. Придржавати се умерене реторике много је исплативије од махања сабљом, као што то чини, на пример, Пољска. Међутим, коначан модел понашања постаће јасан тек након што се коначно реши питање размештања америчких трупа на финској територији“, закључио је Ткаченко.
Рафаел Фахрутдинов, Евгениј Поздњаков, Взглад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал