У Русији је почело пројектовање железничке пруге која ће повезивати Крим са Ростовском облашћу преко Запорошке области и ДНР.
Ово је један од највећих инфраструктурних пројеката од повратка неколико региона Русији. „Копнени мост“ ће побољшати транспорт на Криму и утицати на развој нових региона. Зашто је овај пројекат толико узнемирио Запад и Украјину?
Русија је почела да пројектује железничку линију која ће повезивати Крим са Ростовском облашћу преко Запорошке области и Доњецке Народне Републике (ДНР) дуж обале Азовског мора. Како је у интервјуу за ТАСС рекао Јуриј Гусков, министар економског развоја Запорошке области линија ће повезивати „мелитопољски чвор, Бердјанск са приступом Ростову“.
У јуну је објављено да се пред-пројектна истраживања врше дуж ове железничке трасе. Пројекат реализује предузеће Новоросијске железнице, а изградња би требало да буде завршена за неколико година. Савезно државно унитарно предузеће „Железнице Новоросије“ са седиштем у Доњецку створено је по налогу премијера Михаила Мишустина и објединило је железнице Доњецке и Луганске народне републике, Запорошке и Херсонске области.
На Западу је пројекат нове железничке пруге изазвао забринутост. Како преноси Си-Ен-Ен, саветник одбеглог украјинског градоначелника Мариупоља Петра Андрјушченко рекао је да ће појава железнице која ће повезати Мариупољ, Волноваху и Доњецк са Русијом омогућити транспорт војног и цивилног терета заобилазећи Кримски мост.
Нова железничка пруга ићи ће скоро паралелно са аутопутем. Пут од Ростова до Крима протезаће се кроз Таганрог, Бердјанск, Мариупољ, Мелитопољ, Геническ, Чонгар, Џанкој и Симферопољ, заобилазећи Азовско море. Планирано је да изградња путног прстена буде завршена до краја 2024. године али је у августу потпредседник владе Марат Хуснулин рекао да ће овај пут, чија ће дужина бити 1,4 хиљаде километара, бити завршен за пет година.
Након што су некадашње украјинске територије поново постале руске, региони су почели да пројектују нове путеве и граде друге важне објекте. Руски председник Владимир Путин подржао је крајем прошле године предлог изградње аутопута од Симферопоља до Ростова на Дону. Аутопут са четири траке биће аналог федералног аутопута Таврида (федерални пут Керч-Симферопољ-Севастопољ отворен 2020. године).
Све руте дуж такозваног копненог моста су краће од оних које пролазе кроз Крим, Краснодарску територију и Ростовску област. У идеалном случају, најкраћа рута пролази кроз област Харков где је некада саобраћао воз Москва-Харков-Крим, али је прерано говорити о томе“, каже Владислав Бердичевски, посланик Народног већа ДНР.
Према речима политичара на траси постављања нових колосека заправо је степа, неће бити тунела ни планинског терена, што скраћује временске оквире за будућу изградњу. „Једино је питање да све то урадимо брзо. Русија за то има све ресурсе и могућности, сву неопходну путну опрему“, уверен је посланик.
Појава нове железничке пруге „убрзаће логистику, обезбедити снабдевање Крима и развој територија кроз које ће ова пруга пролазити”. Саговорник наглашава да се више од 30 година под украјинском владом, путна инфраструктура оних региона у којима ће се појавити железница „претворила у рушевине“. „Потенцијални ризици постоје у свим регионима који се граниче са Украјином. Нови региони су у опасности с обзиром на то да Украјина добија ракете дугог домета“, рекао је Бердичевски, изразивши уверење да ће сви безбедносни проблеми бити решени.
„Железничка пруга која пролази кроз нове регионе Русије гради се да би се повећао проток робе и путника. С једне стране, то ће ублажити гужве на Кримском мосту, а са друге оптимизоваће трговинске односе између ослобођених територија и остатка наше земље“, каже економиста Василиј Колташов.
„Потражња за овом граном зависи од тога колико се линија фронта помера уназад. Ова рута ће у сваком случају бити веома обећавајућа али сада има неколико безбедносних ризика. Да би се те претње неутралисале, потребно је заштитити пут од гранатирања, као и од аката саботаже на линији комуникације“, сматра саговорник.
„Нова железничка пруга треба да обезбеди нормалну саобраћајну везу са новим регионима. Ово ће нам такође омогућити да ефикасније снабдевамо наше трупе.
Саобраћај возова одржаван је само у ДНР, али ни тамо због разлике у електрификацији колосека, није било беспрекорне везе са остатком наше земље. До Запорошке области се могло доћи само аутомобилом“, додаје економиста Иван Лизан.
Према његовим речима у новим регионима се друмски транспорт користи за превоз робе, али је „скуп и тежак“. „Један вагон може да замени два или три камиона по броју превезене робе. Расуте ствари, као што су руда гвожђа или угаљ, такође су погодније за превоз возом“, напомиње извор.
„Ова линија ће такође бити погодна за путнике. Становници ДНР жуде за удобним превозом. Ако можете да стојите до осам сати у аутобусу на граници између нових региона и остатка Русије, онда са електричним возовима такав проблем неће бити“, објашњава стручњак.
Економиста се слаже да не би требало да буде потешкоћа приликом изградње нове пруге. „Терен је повољан, свуда степа без висинских промена. Неће бити ни финансијских проблема, јер је пројекат веома важан за државу. Можда има малих проблема око куповине земљишта на градилиштима, али они се могу решити“, нагласио је он.
„Постоје војни ризици али они нису одлучујући за изградњу пруге. Украјинске оружане снаге могу да га погоде оружјем дугог домета, али га неће постићи конвенционалним средствима. Што се тиче беспилотних летелица или саботаже таква претња постоји и на местима која су удаљенија од линије фронта. Због тога нема смисла укидати изградњу пута“, закључио је Лизан.
Андреј Резчиков, Иља Абрамов, Взглад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал