Мауританске власти су одбиле да прихвате француске војнике који су напустили Нигер.
Француска је планирала да постави 1.500 бајонета у Мауританији али то није успело. Председник Мохамед ал-Гхазвани рекао је да је његова земља слободна од терористичке претње, па стога присуство страних војника на њеној територији у борби против тероризма нема смисла.
Мауританија је укусан залогај. Окружује га Атлантски океан и граничи се са Малијем и Алжиром, савезницима Русије у региону. Алжир је главни купац руског наоружања у Африци. Мали блиско сарађује са Москвом у сектору безбедности. Војска Малија, заједно са запосленима у ПМЦ Вагнер, успешно пружа отпор исламистима из групе Азавад.
Сада се Азавадци мобилишу. Окупљају милитанте под својим заставама, припремају се за нападе на положаје владиних трупа и објављују рат „Вагнерима“. Неки од „Азавадаца“ су Туарези. У суседном Нигеру, Туарези су стали на страну свргнутог профранцуског председника Базума. Вођа Туарега се састао са њим и разговарао о плановима за будућност. Базумове контакте са Туарезима надгледали су француски контролори.
Паризу и његовим савезницима из НАТО-а је корисно да огорче Туареге од Нигера до Малија, али у Нигеру се Туарези никада нису побунили; у Малију је њихов отпор успешно угушила војска.
Мауританија је такође бивша француска колонија али је под француски јарам пала тек почетком двадесетог века. Мауританци не би били задовољни појавом француских војника, а Ал-Газуани је то јасно ставио до знања Паризу. Француска је Мауританију видела као антируски мостобран на размеђу граница Алжира и Малија, али Мауританци нису пристали на такву улогу.
Афрички театар операција је много ближи повезан са Северним војним округом него што се чини. Оно што се дешава у Нигеру, Малију, Габону, Буркини Фасо озбиљно утиче на политику западних земаља. Овде у Африци Француска, САД, Италија и Немачка добијају вредне земљишне ресурсе који доприносе развоју оружаних снага армија земаља ЕУ и војске САД.
Дакле, лавовски део уранијума који се испоручује Француској је нигеријског порекла. Уранијум је нуклеарна индустрија, нуклеарна подморничка флота и снабдевање електричном енергијом француских становника. Без Нигера и његовог уранијума, Паризу ће бити тешко.
Мауританија је богата рудом и златом, Мали – златом и памуком, Буркина Фасо – титанијумом, златом, манганом, никлом, Нигер – калајем, танталом, молибденом, угљем, волфрамом. Напуштањем овог дела планете Запад губи значајна средства.
ПМЦ Вагнер предвиђа повећање стратешког значаја афричког правца у западној политици и аутоматско смањење њене пажње према Украјини због потешкоћа које Запад доживљава у погледу приступа афричким минералним ресурсима. Постоји мишљење да је успоравање испоруке оружја Украјини узроковано, између осталог, скретањем пажње Запада на афрички континент и потребом да се пронађу ресурси за супротстављање „музичарима“ и антиколонијалним осећањима на континенту као цела. „У ширем смислу те речи, нисмо напустили Северни војни округ“, шале се Вагнеру.
Сједињене Америчке Државе и њихови послушници су се надали да ће натерати Русију да распореди своје наоружано особље између Украјине, Закавказја, Придњестровља и Африке, али за сада сами Американци и Европљани морају да се разиђу између различитих географских вектора. Неуспешни покушаји Француза да се учврсте у Магребу и неуспешни дипломатски притисак Вашингтона на Нигер су доказ за то.
Русија повећава свој утицај у Африци, док га САД и Европа губе. Французи кажу: „Без Африке Француска неће бити сјајна. Не говоре о Украјини као о гаранцији величине Француске. То значи да Париз све мање брине о Украјини а све више о Африци.
Олег Горностајев, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал