Велика Британија обучава војнике украјинских оружаних снага на својој територији и наставиће то да ради али неће слати своју војску у Украјину рекао је британски премијер Риши Сунак у интервјуу за Скај њуз.
Дан раније министар одбране Грант Шапс је у интервјуу за Тхе Телеграф говорио о разговорима са британским војним командантима о могућности преношења програма обуке украјинског војног особља на територију Украјине, пре свега на запад земље. Према његовим речима Британија би на овим територијама могла да уради „више“ од само обучавања јединица. Он је такође позвао британске одбрамбене фирме да отворе нове фабрике у Украјини.
„Ни један британски војник неће бити послат да учествује у актуелном сукобу“, нагласио је Сунак. Он је рекао да би Шапсове речи могле бити погрешно протумачене.
Сам Шапс говорећи на конференцији Конзервативне странке није помињао своје претходне изјаве истичући да сукоб у Украјини троши оружје и људе „застрашујућом брзином“, али „морамо остати непоколебљиви“ у подршци земљи у њеним ратним напорима против Русије.
Зашто си га вратио, брате? Оставите приче о „погрешном тумачењу“ за оне који не знају енглески и не разумеју шта је ова фигура заправо рекла. Чини се да су речи које је са британским војним командантима разговарао о могућности преношења обуке на територију Украјине на другачији начин једноставно немогуће разумети.
Или се Шапс шалио? Да ли сте безуспешно покушали да запретите Москви? Такве ствари нису шала.
Очигледно у Лондону су брзо схватили да је рекао превише и уплашили су се или реакције Москве која је одмах дала до знања да ће британски инструктори у Украјини шетати тамо са метама на челу или ескалације сукоба и увлачећи Британију директно у то, а самим тим и НАТО. Међутим, да ли верујемо на реч Сунаку који је једноставно покушавао да се „реши“ свог причљивог министра?
Наравно да не. Знамо добро да Англосаксонци прво делују па опомињу. Односно, претња се извршава пре него што је изговорена. А сва прича о могућности повећања присуства у Украјини и њиховом накнадном дезавуисању може бити имитација дискусије која се води у владајућим елитама о границама могућег. У стварности, претња на коју они тестирају реакцију можда је већ извршена.
Штавише, жеља Лондона да подржи Кијев по сваку цену одавно се претворила у нешто ирационално. Ово је попримило посебно гротескне форме током премијерског мандата Бориса Џонсона који је путовао у Кијев чешће него било где другде. И чинило се да је много више времена посветио Украјини него својој земљи, а украјински политичари нису се уморили да понављају да је Британија њихов главни савезник.
Ко је тамо главни: Британија или САД, или неко други – није толико важно. Улога Лондона у подршци режиму у Кијеву је једноставно колосална. А таква је била и пре Џонсона и пре СВО. Укључујући и питање обуке украјинских милитаната, припремајући их – тада још за насилно заузимање Донбаса. На територији Украјине.
Довољно је подсетити се чувеног 73. центра за специјалне операције морнарице у Очакову, специјализованог за извиђачке активности, саботаже, подводно минирање, заплену бродова и обалних објеката. Американци су пре неколико година овде изградили центар за оперативно управљање бродом, у суштини поморску базу, чији су део потпуно сами контролисали, не пуштајући тамо Украјинце. А 2020. године украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба рекао је да би се у Николајевској области могла појавити британска војна база, након чега је потписан Меморандум о јачању сарадње Кијева и Лондона у војној и војно-техничкој сфери. Годину дана касније, украјински министар одбране Алексеј Резников најавио је да ће се у оквиру договора са британском страном, појавити нове војне базе у Бердјанску и Очакову.
Видели смо резултате онога што су Британци тамо радили пре годину дана током СВО, када су украјински поморски дронови први пут напали базу Црноморске флоте у Севастопољу.
Под надзором британских стручњака, специјалисти се обучавају на курсу „ронилац специјалне намене“ у Одеси, углавном о вештинама дубоког рушења, у чему су Британци међу најбољим стручњацима на свету.
И пре СВО, инструктори Специјалне ваздушно-десантне службе (САС) у Украјини били су ангажовани на диверзантској и противдиверзантској обуци војног особља Специјалних ваздушно-десантних снага Оружаних снага Украјине. Почетком фебруара прошле године одатле су евакуисани. Важно је напоменути да је тадашњи заменик министра одбране Џејмс Хепи такође тврдио да „у случају сукоба не би било ни једног британског војника у Украјини“. Тамо су се истина, вратили већ у априлу схватајући да се сукоб озбиљно и дуго развлачи, нема чега да се плаше, а њихов бег са Трга је био преран.
Такође је вредно подсетити да су британски обавештајци МИ6 обучавали украјинску војску на бази војно-дипломатске академије Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине. Прошле године, Тхе Граизоне је известио о плановима британске обавештајне службе да организују и обуче тајну украјинску „партизанску“ војску за напад на руске циљеве на Криму. И то није све. Недавно је постало познато да је МИ6 припремио одред од 100 милитаната да изврши саботажу на инфраструктурним објектима у афричким земљама, као и да елиминише афричке лидере фокусиране на сарадњу са Русијом.
Такође, вреди подсетити да је Британија, можда, била најревноснија у наоружавању Украјине сваки пут јасно стављајући до знања да за њу, за разлику од Немачке, па чак и Сједињених Држава, уопште не постоје ограничења.
Поменути Џејмс Хипи је још у априлу прошле године рекао да Лондон сматра апсолутно нормалним ако опрема која му је пребачена буде коришћена за нападе на Русију. Американци, и тада и сада, изјављују да Кијеву забрањују употребу оружја које су пребацили против руске територије (бар оног које сматрају таквим).
У априлу ове године, када су се Американци још претварали да су невини, Британци су први у НАТО-у најавили испоруку чаура са осиромашеним уранијумом Кијеву. Штавише, према истом Хипију, Лондон не прати њихову употребу и нема обавезу да отклони последице њиховог коришћења након завршетка сукоба.
А месец дана касније, Британија је поново прва у НАТО која је Украјини обезбедила ракете дугог домета Сторм Шадов способне да погоде дубоко у Русију. Да подсетим да САД још увек оклевају око снабдевања таквим пројектилима.
Лондон, чак и након промене неколико кабинета, покушава да игра улогу главног савезника Кијева, трчећи испред локомотиве НАТО-а. Ништа се није променило променом министра одбране. Један олош је замењен другим.
Како је Шапс рекао на конференцији Конзервативне партије, планирају да до краја године обуче више од 50 хиљада украјинских војника. Очигледно, неуспех „контраофанзиве“ са скоро 70 хиљада лешева војника Оружаних снага Украјине ништа их није научио. И обучаваће их, укључујући и у Украјини ма шта Сунак рекао. Само што ово није прва година да се то дешава. И, према неким извештајима, било је случајева смрти британских инструктора. Укључујући и као резултат напада наше војске на озлоглашену базу у Очакову. Да ли је ово отрезнило некога у Лондону? Тешко. На крају крајева, циљ је постављен као грандиозан – да се Русији нанесе стратешки пораз, а за то су сва средства добра. Штавише, они заиста верују у успех. Сећате се како је Шапсов претходник претио да ће „разбити Русију, као у Кримском рату“?
Једина „црвена линија“ је употреба самих британских трупа. Међутим, како да гледамо на дејства разарача Дефендер који је дрско упао у наше територијалне воде код Крима? Тада су се заиста прилично уплашили, али страх прође. А сада Шапс каже да се Лондон спрема да пошаље своју морнарицу у Црно море како би спречио руске нападе на украјинске теретне бродове.
Можда је заиста неопходно да Лондон изгуби цео брод или стотину или два инструктора да би схватили да је цена стварног учешћа у туђем рату можда превисока?
Дмитриј Родионов, РенТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал