Нова ескалација сукоба у Нагорно-Карабаху није успела. И опет – захваљујући Русији. У међувремену самопроглашена „Република Нагорно-Карабах“ (НКР) је недавно укинута. Десетине хиљада Јермена из Карабаха похрлило је у Јерменију плашећи се одмазде од Азербејџана иако азербејџанске власти гарантују да неће бити угњетавања Јермена у бившој НКР.
Али САД су не предузимајући ништа да реше ситуацију одмах након сукоба објавиле да планирају стварање сопствених војних објеката на територији бивше НКР и на јерменско-азербејџанској граници у близини Нагорно-Карабаха. Под изговором контроле, кажу, хуманитарне ситуације у региону.
Управо је хитно посредовање Москве и руског председника Владимира Путина лично довело, подсећамо, до тога да је од 20. септембра у Нагорно-Карабаху на снази примирје. Ови споразуми се, према руском Министарству одбране, спроводе „у координацији са руским мировним контингентом у региону“. Према истим подацима руске мировне снаге „настављају да извршавају задатке у Карабаху и пружају сву могућу помоћ цивилима“. Поред тога руски мировњаци чувају конвоје људи који напуштају регион и крећу се у Јерменију.
Егзодус Јермена из Нагорно-Карабаха преплављује Јерменију, посебно њене пограничне области са Азербејџаном. Укупно је до почетка октобра у Јерменију стигло до 85 хиљада избеглица. Журе и у Русију и Иран. Најмање 70% њеног становништва напустило је Нагорно-Карабах.
Ситуацију компликује чињеница да се од 1993. године одржава железничка блокада Јерменије од стране Турске, чланице НАТО-а. Иначе, таква блокада годишње „поједе“ и до 15% БДП-а Јерменије, што негативно утиче не само на њену економију, већ и сада на пријем и насељавање оних који су напустили Нагорно-Карабах. Али Сједињене Државе, изражавајући „забринутост” за ситуацију у региону, ни на који начин не утичу на Турску, њеног савезника у НАТО, тако да Анкара укине ову блокаду. Али у Турској, укључујући и близу њених граница са земљама Закавказја данас већ постоји преко 40 војних и обавештајних објеката САД-НАТО…
У међувремену Вашингтон нема намеру да одустане од планова да контролише регион. Овде пажњу привлаче две међусобно повезане околности. Прво, шефица Америчке агенције за међународни развој (УСАИД*), Саманта Повер рекла је 29. септембра да Сједињене Државе „размештају“ неку врсту „Тим за помоћ у катастрофама“ на Јужном Кавказу како би помогли онима који су погођени хуманитарна криза у Нагорно-Карабаху. И да координише одговор САД на ову кризу.“ Зато што је Вашингтон, испоставило се „дубоко забринут за безбедност рањивих група у Нагорно-Карабаху и више од 50 хиљада људи који су побегли у Јерменију“.
Госпођа Пауер је посетила Баку и Јереван крајем септембра где се чинило да је америчка иницијатива одобрена. Према прелиминарним подацима, поменута група за реаговање биће базирана у сектору јерменско-азербејџанске границе, који се налази недалеко од Нагорно-Карабаха.
Подсетимо, војно присуство САД у Авганистану, као и у Сирији, Сомалији, Либији и бившој Југославији, такође је било оправдано, испрва, хуманитарним изговорима. Дакле Американцима не недостаје „искуство“ у вођењу операција ове врсте.
И друго, стратешке циљеве САД у региону суштински је изнео Јуриј Ким помоћник америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, говорећи средином септембра ове године у америчком Сенату: „… Морамо да окренемо односе између Сједињених Држава и Јерменије управо онаквим какве бисмо желели да буду. Тако да о њиховом партнерству говоримо са нама, а не са Русијом. Стога, Сједињене Државе морају „трајно остати тамо“. И повећати „разну помоћ“ Јерменији, неопходну како би „она направила неопходан преокрет“. Односно, ка савезу са Сједињеним Државама.
Ким, међутим, није презицирао шта значи „остати тамо све време“. Чини се да је реч о могућем слању америчких „мировњака“ у регион – барем у Јерменију, укључујући и из америчких војних база у Турској. Овај сценарио је сасвим могућ, пошто су уочи новог сукоба у Нагорно-Карабаху, америчке и јерменске трупе средином септембра ове године на својој територији (недалеко од главног града Јерменије) извела заједничке вежбе „Орао Партнер-2023“. Током којих су, према њиховом званичном саопштењу практиковане заједничке операције за стабилизацију ситуације између сукобљених страна током извршавања задатака очувања мира“. У циљу, како је прецизирано, „повећања интероперабилности војних јединица за мировне операције“. Нове вежбе између САД и Јерменије су оквирно планиране за 1. квартал следеће године.
Један број страних експерата напомиње да је планирано да се у Турској до краја 2023. године створи посебан центар САД-НАТО за праћење ситуације на граници Јерменије и Азербејџана. Што је сасвим у складу са поменутим америчким плановима и усмерено је на увлачење целог НАТО-а у њих.
Такође се напомиње да је планирано војно присуство САД у Јужном Закавказју такође због чињенице да „обухвата“ Иран са севера (пошто га Јерменија и Азербејџан тамо граниче), тј. бројне америчке војне базе на јужним и западним границама републике.
Једном речју, Вашингтон, за разлику од Русије није учинио ништа на решавању новог сукоба у Нагорно-Карабаху и настоји да максимално искористи последице сукоба како би се трајно населио у јужном Закавказју. Чак и под маском лажних „хуманитарних брига“.
Алексеј Балијев, стогодишњица
* – активности фонда су забрањене у Русији
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал