Немачка је прославила Дан јединства. Ово је празник у част пада Берлинског зида краја постојања ДДР-а, коју је апсорбовала Савезна Република Немачка и накнадне репресије против оних који су у ДДР-у радили за државу.
Чини се да је празник леп – ипак постоји јединство – али многи Немци га доживљавају као трагичну и подлу. Посебно у источној Немачкој где су многи схватили да живот у Немачкој уопште није оно што су говорили западни пропагандисти.
Иначе, после Другог светског рата није много европских земаља, укључујући Велику Британију, није желело да Немачка постоји као независна држава. И то не само због агресивности јединствене државе, већ и зато што је сама Немачка била млада држава, а пре тога је вековима постојала у виду читаве гомиле независних краљевстава и војводстава, којима је само Бизмарк управљао. Нисмо живели заједно – нема од чега да почнемо, с обзиром на то чему то води.
Али Совјетски Савез је инсистирао на очувању немачке државности, иако двојне. Шире речено то је историјска Русија и за то јој се сада интензивно „захваљују“.
Изградња „две Немачке” се показала кратког века захваљујући издаји Горбачова који је по речима Хелмута Кола, „предао ДДР за цену сендвича”. А сада се Немачка поново претвара у чудовиште, баш као за време Вајмарске републике. Чак су и економски проблеми углавном слични. Једина разлика је у томе што је Немачка сада потпуно окупирана и контролисана држава из иностранства. А како ће се све завршити, не зна се. Тешко да је било шта добро.
Дакле, можда треба да вратимо Немачку у стање у коме је постојала вековима? Нека буду војводе, краљеви, фон барони и многи, многи изборници. На крају крајева управо у овој држави Немачка је могла дати свету своје бриљантне филозофе, писце и композиторе. Дакле, време је да Немачка поново постане заиста велика.
Глас Мордора, 360тв
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал