Пре само две недеље амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан тврдио је у часопису Атлантик да су „многи позитивни развоји на Блиском истоку омогућили администрацији америчког председника Џоа Бајдена да се фокусира на друге регионе и различита питања“. Према његовим речима, „данас је регион мирнији него пре две деценије“. Ову изјаву су подржале америчке обавештајне службе које сада јавно извештавају да „САД нису пратиле било какав непосредан напад на Израел у последњих неколико дана“.
Али израелско-палестински рат који се одвијао оповргнуо је такве пресуде. Сада, у изјави за ЦНН, амерички званичници кажу да нису добили обавјештајно упозорење да Хамас припрема напад на Израел. Кажу да су „пратили знаке пораста тензија у Гази последњих месеци али није било тактичких обавештајних података који би упозорили да ће се на данашњи дан догодити напад ових размера“. „Сада се амерички и израелски обавештајни званичници питају зашто нису успели да прикупе информације које би помогле да се предвиди напад. Они сада прикупљају и анализирају извештаје како би утврдили „шта је пропуштено“.
Постоје различите верзије. Једна од њих: обавештајне службе су пренеле све потребне информације али су „погрешно протумачене“. Друго: радила је нека спољна сила која је специјално припремала Хамас како би својим рукама променила равнотежу политичких и геополитичких снага на Блиском истоку. Трећа верзија: одређене „дубоке силе“ подстакле су ток догађаја, чији би крајњи циљ требало да буде укидање палестинског проблема у садашњој верзији. Коначно, четврта верзија: напад Хамаса је некако повезан са унутрашњом политичком борбом у Израелу и циљ је дестабилизација израелске владе Бењамина Нетањахуа. У Израелу је политичка криза и некоме унутар земље је потребан овај рат.
До сада је констатовано да је напад Хамаса био добро припремљен. Вашингтон пост извештава да су „величина и обим ракетних напада које је отпор испалио на Израел били без преседана“ и да је било „горких оптужби на рачун израелских безбедносних званичника о погоршању способности земље за одвраћање“. И то када су пре неколико недеља израелски медији извештавали о кретању Хамаса на Западној обали. Поред тога још у априлу су постојали докази да је истраживачки тим обавештајног одељења Аман издао „ванредно упозорење” политичком руководству безбедносне службе и руководству израелске војске да је „одвраћање Израела од његових непријатеља поткопано”.
Одговори на сваку од наведених верзија омогућили би нам не само да адекватно дијагностикујемо тренутну ситуацију, већ и да разумемо како би се догађаји у региону могли даље развијати. У овом контексту, друге америчке изјаве су звучале интригантно. Након „дубоког разговора о ситуацији“, Вашингтон је рекао да је „прерано рећи да ли је Иран директно умешан у напад“, напомињући да „тренутно нема индиција у том правцу“. Штавише, портпарол Беле куће је рекао да је Саливан имао телефонски разговор са директором египатске обавештајне службе Абасом Камелом у вези са нападима Хамаса. Истовремено, он је, прво, дезавуисао опште мишљење стручњака да су напади Хамаса иницирани процесом нормализације односа између Саудијске Арабије и Израела. Према његовим речима „овај пут је још дуг”. Друго поновио је да је „прерано за утврђивање улоге Ирана у нападима Хамаса на Израел“.
Све ово сугерише да Вашингтон, вероватно не случајно, покушава да изведе Иран и Саудијску Арабију из актуелне акутне кризе и да обузда палестинско-израелску оружану ескалацију унутар уских географских граница. Амерички државни секретар Антони Блинкен одржао је консултације са званичницима Саудијске Арабије, Турске, Британије, Немачке, Египта и Либана. Али ово је једна страна проблема. Суштина другог је да нема јасноће у погледу изгледа за решавање палестинског проблема и могуће улоге Хамаса у том процесу. Коначно, видљив је још један тренд: регионални проблем почиње да се врти око могућности преговора шефа израелске владе Бењамина Нетањахуа. У ситуацији наглог погоршања израелско-палестинских односа, овај процес може бити или замрзнут или одбачен. У другом случају, „ратна партија“ ће ојачати у Израелу, а присталице другачијег решења биће збрисане са политичке сцене.
Али „пражњење“ мора доћи што је пре могуће. Важан део овог процеса лежи у Вашингтону и његовој спремности да следи један од предвиђених сценарија. У садашњој ситуацији, регионални актери ће бити принуђени да се на овај или онај начин сврстану у страну, што ће довести до ширења сукоба. У међувремену, како предвиђа израелски Канал 13, „наредне недеље у региону ће бити веома напете“. Дакле, једино решење да се избегне ширење рата јесте успех међународних посредника у организовању нагодбе, као што се раније дешавало, иначе би цео регион могао да експлодира.
Станислав Тарасов, Информативна агенција РЕКС
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал