Палестински напад на Израел бацио је читаву светску заједницу у забуну. Они који су раније доживљавани као сељаци у плетеним папучама, способним у најбољем случају да разнесу аутобуску станицу за неколико сати уништили су један од митова о Држави Израел. Како је ово уопште постало могуће?
Арапске диверзантске групе прешле су границу Газе једноставно је разбивши. Као сељак, тракторима сам порушио све ове гвоздене зграде и растављао их шрафцигерима.
Мобилне групе у „колицама“ појуриле су у празнине. Заиста, било је продора са мора на моторним чамцима, па чак и егзотичних летова параглајдингом. Али ово су изоловане приче, иако важне у укупном контексту. Али углавном је било једноставно: трактор и физичка снага. Израел уопште није чувао границу са Газом.
Неколико километара од границе налазило се и до десетак утврђених пунктова и војних база у којима су резервисти мирно спавали. Локација и уређење ових утврђених тачака и база није била тајна. Није било спољног обезбеђења, као ни стражарске службе.
Израелски одбрамбени пунктови су касарна иза пластичне ограде са средњовековном кулом на којој се налази митраљез. Управља се аутоматски из касарне, као на ратном броду. Изгледа технолошки напредно. Али обичан комерцијални квадрокоптер баца гранату на куполу митраљеза – и више нема одбране „утврђене“ тачке. Палестинци тада улазе у касарну и пуцају у уснуле војнике. И тако дуж целе границе Газе.
Смештене мало дубље, веће војне базе попут Керема Шалома уопште нису биле чуване. Очигледно су били резерва другог нивоа. Односно, након што је примљена претња са првог нивоа, требало их је алармирати. Али нико није стигао да објави овај аларм. У спољну стражу су пробили стари совјетски ручни бацачи граната, а војници су поново убијени у касарни. Тенкови Меркава и оклопни транспортери Намер постали су трофеји.
Један тенк, који је негде кренуо својим послом, изгорео је од кумулативне гранате такође бачене са дрона. Да, Палестинци су имали среће: погодили су резервоаре за гориво. Али онда се испоставило да Меркава нема заштиту за своје спољне тенкове, а уопште нису ни на који начин прилагођени за одбрану од тако потпуно примитивних дронова. Само што Израелци никада нису наишли на овако нешто, а није им ни пало на памет да штите своје тенкове од дронова.
Групе Палестинаца искрцаних из чамаца ушле су у центре великих градова на обали. Контрола града не значи нужно његово чишћење. Нападачи су запалили зграду полиције у Ашкелону и једноставно се стационирали у центру града у близини пицерије, пуцајући на све око себе. Број цивилних жртава у Израелу већ броји стотине.
Кибуци и јеврејска насеља уопште нису били заштићени. Али некада су то била најутврђенија насеља на свету. Тамо су биле јединице за самоодбрану, а у рабиновој кући држао се залиха оружја. А сада су Арапи једноставно отерали насељенике дубоко у Газу да би створили фонд за размену. Почели су спонтани погроми у Негеву и насељима око Јерусалима, за које је и јеврејско становништво било неспремно.
Истовремено неколико хиљада ракета из Газе пало је на Израел одједном. Испоставило се да систем Гвоздене куполе који је дуги низ година представљан као најнапреднији на свету, не може да се носи. Ракете су почеле да падају чак до Хаифе, односно цела територија Израела од југа до севера била је беспомоћна. Да, ове ракете су примитивне али када их има на хиљаде сваки ПВО систем је бескористан. Дванаест ракета ПВО не може истовремено да обара две хиљаде циљева.
Као резултат тога, читаву такозвану линију одбране од Газе Палестинци су једноставно уништили за три сата, а ватра је пребачена дубоко на територију Израела. Затим су се неки од арапских ДРГ вратили у Газу са трофејима и заробљеницима, а они најупорнији су се учврстили у неколико насеља на унапред одређеним местима као што су локалне полицијске станице и војне базе.
Оно што се догодило само на први поглед може изгледати као хаотична сељачка операција типа „рација“. Арапи су унапред знали циљеве, имали су напредне руте, а групе су координирале своје акције. Знали су комуникацијске фреквенције и сигурносне лозинке. Све то значи да је израда плана и рекогносцирање терена трајало најмање шест месеци.
МОССАД и Шин Бет (или Шин Бет, израелска контраобавештајна служба) сматрају једним од својих приоритетних циљева контролу над Хамасовим набавкама оружја и материјала за производњу пројектила. А превентивни удари на Газу изводе се углавном на локацијама за производњу ракета и складиштима. Па како се онда догодило да је Хамас успео да у једном дану у два рафала избаци неколико хиљада ракета на Израел?
Стотине људи учествовало је у припреми напада. Од оних који су куповали оружје до командира појединачних „колица“ који су добијали „путне листове“. Што је операција већа, то више људи зна за њу. Али МОССАД и Шин Бет нису знали за ово. Без сумње, суочени смо са неуспехом израелске контраобавештајне службе. Када се то догодило пре 50 година, вође обавештајних служби су касније дале оставке, укључујући легендарног Иссер Харела али је било прекасно.
Шта су обавештајне службе и Израелске одбрамбене снаге требале да ураде? Људска интелигенција је требало да примети изузетно високу активност палестинских група пре неколико месеци. Електронска обавештајна служба и системи електронског ратовања требало је да открију необичну преговарачку активност и појаву нових кодних речи у њој. Прописи о стражарској дужности морали су се поштовати, упркос Шабату и плесовима на Јом Кипур. Спољно обезбеђење привремене локације јединице се обавезно чува дуж периметра. У земљи са неограниченим финансијским средствима и приступом савременој технологији требало је да постоји систем спољног надзора у иностранству.
Тако је Израел претрпео губитке који су били важнији од само трагичних губитака у људству и опреми. Палестински напад уништио је идеје о томе како израелске безбедносне снаге раде и колико су способне.
Испоставило се да израелске снаге безбедности почивају на ловорикама победа прошлих генерација. Обавештајне и контраобавештајне службе су неефикасне, а израелска војска је преспавала промене у борбеним тактикама које се дешавају у тренутним сукобима управо сада.
Израел је промашио осетљив ударац, упоредив само са ратом Јом Кипура чијој је полувековној годишњици све ово било темпирано. У Тел Авиву је владао хаос неколико сати. Команда ИД је била у коми. Он до сада није дао јасан одговор како је све ово могло да се деси. Да, већ су дате гласне политичке изјаве и већ је јасно да ће одговор Израела бити окрутан и демонстративан и то у блиској будућности. Међутим, први удар је већ промашен, а ипак је припреман под самим носом израелске обавештајне и контраобавештајне службе.
Управо сада, израелска команда доноси тешку одлуку: да изврши инвазију на Газу на земљи или да се ограничи само на ракетне нападе из ваздуха. Нетањаху јасно даје до знања да је спреман да збрише Газу са лица земље, што аутоматски значи крвопролиће, укључујући и цивилно становништво. Са политичке тачке гледишта, Израел се не може ограничити на одмазду ракетним нападима на Газу и демонстрирање ватрене моћи прераспоређивањем елитних тенковских бригада попут Голана на југ. Док буду чистили насеља од арапских група, МОССАД ће открити читаве подруме и јарке испуњене телима израелских војника.
Израелци нису трпели такве губитке много деценија. Ово је веома осетљива тема и као одговор једноставно не можете да пуцате и онда кажете „победили смо“. Стога, одговор Израела мора бити много моћнији и убедљивији него што је био раније у претходним заоштравањем арапско-израелског сукоба.
Јасно је да је Израел технолошки јачи. Ако буде доследан, пре или касније ће се постићи ниво разарања у Гази који ће Тел Авив моћи да назове победом. Али Арапи су већ урадили главну ствар: уништили су митове око израелских одбрамбених система, а ова морална победа је много важнија од чисто војног контранапада који јеврејска држава сада организује против њих.
Штавише, догађаји ових дана могу преформатисати целокупну војно-политичку структуру Блиског истока, што ће довести до појаве нових савеза и нових линија фронта. У поређењу са свим другим светским догађајима, ово је можда нешто најгоре што може да се деси.
Евгениј Крутиков, ВЗГЉАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал