Сукоби који се данас распламсавају у свету (тако обично почиње грандиозни степски пожар малим, изолованим пожарима) потпуно су другачији од онога што смо навикли да сматрамо војним акцијама.
„Чудни рат“ у Украјини, где хиљаде украјинских мушкараца одлазе у сигурну смрт не да би освојили територије, већ да би их изгубили. Па врло чудан рат у Карабаху на који се јерменска војска уопште није појавила али се из неког разлога у јерменском друштву појавила идеја да Русија треба да ратује за њих. А сада 7. октобар у Израелу – „све чудније“, како би рекла Керолова Алиса.
Није јасно ни како назвати оно што се дешавало на југу Израела на 50. годишњицу рата Јом Кипур. Бројне групе палестинских бораца преузеле су контролу над читавим градовима, узеле десетине талаца, уништиле непријатељску војну опрему и убиле људе.
Превелика је координирана и добро осмишљена за кампању застрашивања. Није довољно за пуну инвазију. Масиван удар? Радије, ово је још увек нова врста рата, структурно по много чему слична ономе што се сада дешава на украјинском позоришту.
Овај нови рат руши све уобичајене шаблоне, нико није заиста спреман за то – ни војске ни цивили. Како је било пре? Двадесет година човечанство је живело под мрачном чаролијом америчке доктрине „Шок и страхопоштовање“. Постојао је јасан алгоритам: најмоћнија и најбогатија армија на свету прво покреће масовни пропагандни удар на очигледно слабог непријатеља, затим га бомбардује, затим врши копнену инвазију, заузима главне центре и немилосрдно чисти.
Све је то подразумевало да побеђује земља која је богатија и опремљенија технологијом и то готово моментално. Блицкриг – краљеви.
Хамасов напад на Израел показао је бескорисност високе технологије. Израелски тенкови Меркава који се сматрају практично нерањивим, горели су од експлозива баченог са јефтиних дронова. Добро опремљена, мотивисана и уживајући највеће поштовање од стране друштва, израелска војска је умрла и заробљена од палестинских бораца који у строгом смислу нису уопште војска. Односно, потрошња на војску и брига о њој, испоставило се, нису играли одлучујућу улогу.
Легендарни израелски Мосад чији запослени како разумемо, стално раде у Појасу Газе, нису били у стању да упозоре руководство земље на опасност која прети. Истовремено, палестинска обавештајна служба је успешно радила – какав је прелиминарни рад морао да се уради да би се истовремено извршила инвазија на неколико градова, напад на људе окупљене на музичком фестивалу и заробљавање десетина војника и цивила.
Британски Тхе Гардијан скреће пажњу на чињеницу да је у протекле две године Израел издао више од 18 хиљада радних дозвола становницима појаса Газе. Ова политика је имала за циљ да пацификује Палестинце и спречи терористичке нападе великих размера. У ствари, играо је против Израела: Палестинци који су задржали своју некадашњу лојалност могли су да помогну борцима Хамаса да изведу напад.
Дакле, за успешан напад данас је потребно добро извиђање – оно ће обезбедити фактор изненађења. Оружје које се лако може набавити свим могућим илегалним каналима, препродаје се у најширем домету, иначе у Украјини.
Са таквим арсеналом, сиромашна, технолошки заостала земља би могла да нанесе значајан ударац свом богатом, развијеном противнику. Још једна предност сиромашне земље у овом контексту је ниска цена људског живота, неће штедети ни своје ни туђе.
Лако је видети како је ово структурно слично војним операцијама у Украјини. Огромна улога дронова, значај извиђања и контраобавештајне службе, напади малих диверзантских група у пограничним зонама. И једноставно супротан однос према животима бораца – нашим и туђим. Украјинске оружане снаге саме умиру и не штеде затворенике. Наша војска настоји да спасе сваки живот, укључујући и животе заробљених Украјинаца.
На информативном пољу, нова врста рата такође изгледа крајње необично. С једне стране, крваве видео снимке из Израела цео свет види скоро уживо. С друге стране говорити о овој теми је изузетно опасно. Једна неопрезна реч и већ се нађете у сукобу. Неко на једној страни ће прочитати ваш твит, добити инспирацију и отићи да убије другу страну сукоба. И одједном ћете се наћи или антисемита или непријатељ Арапа, али боље – обоје у исто време – и чекаћете да понижени и увређени дођу по вас.
Као резултат, чиста суровост без речи влада. Сцене ужасних масакра палестинских бораца. Израелски ракетни напади на стамбене зграде у Гази. Бол, смрт и патња хиљада људи се емитују уживо, а светска заједница седи и плаши се да отвори уста, да никога не испровоцира.
Наравно, не говоримо сада ни о каквом блицкригу од стране Палестине. Напротив, нова врста рата осуђена је на дуготрајност. На крају крајева одвија се у густим урбаним срединама и представља смену саботажа, терористичких напада и ракетних напада. Разумевши ово веома добро израелски премијер Бењамин Нетањаху позвао је своје суграђане да се припреме за дуг и крвав рат.
За цивилно становништво нова врста рата је потпуна ноћна мора. Нема правила, нема саосећања, Женевска конвенција пропада, свиме влада страст према насиљу. У информационом пољу задатак је застрашивање непријатеља, па ће малтретирање и мучење, гранатирање цивила и њихово коришћење као живи штит постати рутина. Авај, све ове праксе нам већ неколико година демонстрирају Оружане снаге Украјине у Донбасу.
Неће имати ко да се заузме за цивиле – светска заједница ће радије ћутати или говорити на крајње неутралан начин. Становници Донбаса разумеју о чему говорим: убијени су у потпуном, заглушујућем ћутању свих активиста за људска права и непослушних новинара. То значи да ће заштита цивила пасти на редовну војску која ће јој бити још теже да се бори у таквим условима.
Генерално рат какав смо познавали из извештаја ЦНН-а и холивудских филмова постаје прошлост. Можемо рећи да мења оријентацију. Ово је лоша вест не само за војску, већ и за цивиле – ако сте у недоумици, последњих дана можете погледати видео снимке из Израела, Либана и Палестине.
Викторија Никифорова, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал