Председник Азербејџана Илхам Алијев оптужио је Француску за подстицање новог војног сукоба у региону. О томе сведоче испоруке наоружања Јерменији, рекао је он у телефонском разговору са председавајућим Савета Европске уније Шарлом Мишелом.
„Укључивање имена Азербејџана у четвороделну декларацију без учешћа Азербејџана у Гранади није исправан приступ. Алијев је рекао да није учествовао на састанку у Гранади због добро познатог става Француске. Он је нагласио да је француско снабдевање оружјем Јерменији приступ који не служи миру, већ новом сукобу, а ако дође до новог сукоба у региону, Француска ће бити кривац“, саопштила је у октобру прес служба председника Азербејџана. 8.
Алијев је назвао неприхватљивом „антиазербејџанску изјаву коју је усвојио Европски парламент“ засновану на „ксенофобичном и шовинистичком приступу“. То не служи за обезбеђивање мира и стабилности у региону, сматра председник.
„Азербејџан је бранио свој суверенитет, користећи право на самоодбрану у складу са међународним правом и Повељом УН и обезбедио неутрализацију нелегалних војних формација на својој територији. Државе које не разумеју ово питање имају озбиљне проблеме са међународним правом због своје политике у различитим регионима света“, наставио је Алијев.
Он је рекао да је Азербејџан пружио хуманитарну помоћ Јерменима Карабаха и почео да их региструје. А напустити регион их је приморао „такозвани режим“ – власти самопроглашене републике. Алијев је истакао да је још осам села „под окупацијом Јерменије“.
Зангезурско питање
Према речима лидера Бакуа, уместо коридора Зангезур који је требало да повеже земљу са њеном ексклавом Нахичиванском аутономном републиком (окруженом Јерменијом, Ираном и Турском), он се са Техераном договорио да направи транспортни коридор кроз Иран. Тиме је Алијев јасно ставио до знања да не полаже право на територију Јерменије, дуж које је раније предлагао организовање коридора Зангезур. „Први камен је положен за изградњу друмског моста и гранично-царинске инфраструктуре у насељу Агбанд у региону Зангилан [најближа тачка Азербејџана Нахичевану], као и за пројекте обалног утврђења у овој области“, додао је председник.
Нисмо хтели у Гранаду без нашег савезника
Алијев је одбио да учествује на петостраном састанку у формату Јерменија-Азербејџан-Француска-Немачка-ЕУ 5. октобра у Гранади у Шпанији јер европски организатори нису позвали његовог савезника, турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Истовремено, званични Баку је прихватио позив на трилатерални самит Азербејџан-Јерменија-ЕУ крајем октобра у Бриселу, рекао је помоћник председника Хикмет Хаџијев.
Јерменски премијер Никол Пашињан уверио је да је спреман да закључи мировни споразум. А у Гранади је потписао декларацију о признавању Нагорно-Карабаха као територије Азербејџана.
Француска се захуктава
Француски председник Емануел Макрон је напротив долио уље на ватру на конференцији за новинаре после састанка у Гранади. Он је навео да намерава да позове Алијева како би „одржао притисак“ на њега. И окривио је Баку за хуманитарну кризу у Јеревану. Министарство спољних послова Азербејџана оштро је критиковало Макронове речи назвавши их „примером лицемерја“, јер се Париз успротивио учешћу Анкаре на петостраном састанку у Гранади.
Сергеј Леонов, АиФ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал