Рат цивилизација: Јевреји против Арапа

По чему се догађаји од јутра 7. октобра 2023. разликују од догађаја од 22. јуна 1941?

У оба случаја дошло је до изненадног напада и у оба случаја нису гађани само војни циљеви, већ и цивилно становништво. У оба случаја један народ је кренуо у рат против другог. У нашој историји, немачки народ је заратио против Руса са циљем да их лиши државности и истреби. Дакле, нема разлике у методама ратовања, у издаји „напада без објаве рата“.

Стога је нетачно називати акције арапских побуњеника терористичким.

Шта је тероризам? Историјски гледано то су методе борбе револуционарних снага унутар државе против постојеће власти у циљу постизања својих политичких циљева. (Наша земља је вероватно један од пионира овог покрета.) Стога је потпуно погрешно идентификовати борбу међу народима са тероризмом, упркос спољној сличности метода које се користе.

Ако се моралне оцене могу применити на методе за решавање противречности унутар једног народа-нације, онда оне нису применљиве у односима међу народима. Највиши циљ сваке нације је да обезбеди сопствено јединствено историјско кретање. Сваки народ жели да све што је наслеђено од предака остане нетакнуто у његовој заједничкој колективној својини. Пре Првог светског рата, палестински Арапи су живели под влашћу Отоманског царства, чији су државотворни људи – Турци сунити – „помирили“ све националности ове земље (можда на исти начин на који су се „помирили“ Татари-Монголи). Распад Османског царства дао је подстицај расту националне свести и жељи за политичким самоопредељењем Арапа и Јевреја. По завршетку Другог светског рата јеврејски покрет за независност се интензивирао и попримио форму оружане борбе против Британаца, чија је сфера утицаја тада била Палестина. „Међународна заједница“ коју представљају Лига народа и УН подржавала је стварање арапских и јеврејских држава, Јевреји су стварали своје али Арапима то није било дозвољено. Палестински Арапи су изгубили. Палестина коју је признало око 130 земаља УН. Палестина је до данас под контролом израелске администрације, а појас Газе је трајно под економском блокадом.

Скрећемо пажњу на етно-религијско-културно-историјске разлоге који по нашем мишљењу леже у основи палестинско-израелског сукоба. Ти разлози су исти они који су натерали Грке почетком 19. века. подигните побуну против турске власти са слоганом „Слобода или смрт!“ Историја је показала да је грчки народ заиста више волео физичку смрт од спорог пропадања нације под јармом стране силе. Али са извесном надом да ће „светска заједница“ бити ужаснута могућношћу физичког истребљења читавог народа и да ће се залагати. Наде су биле оправдане. Прво је устала Велика Британија, па Русија.

Палестински Арапи су данас одлучили да крену у следећу етапу неравноправног рата против Израела, иза којег стоје САД и цео Запад, управо због неизгубљене страсти својих Националних принципа и изнели су масу страствених појединаца који су спремни да жртвују своје животе зарад великог циља: стицања политичке независности Палестине која одговара законима првобитног историјског покрета. „Слобода или смрт!“ – зашто не желимо да видимо овај посебан слободан избор Палестинаца? Правимо велику грешку када бескрајно оцењујемо западну парадигму рата: Израел – Хамас. Управо то пишу сви западни медији, а понављају и наши. То је исто као да се сукоб у Другом светском рату представља као „Немачка – Црвена армија” или „Вермахт – СССР”, а данас – Русија – Оружане снаге Украјине или „батаљони АЗОВ”. Ако говоримо о територији Израела заједно са „непризнатом Палестином“, онда говоримо о рату између палестинских Арапа и израелских Јевреја. А такви ратови су се често у историји завршавали потпуним нестанком губитника. „Тешко побеђеним“ – ова формула немачког галског вође Бренуса важи и данас. Какви су изгледи за палестинске Арапе и да ли ће се арапска и иранска цивилизација заузети за њих? Који су верски разлози за овај рат?

Русија није Европа