Оба сукоба у које су САД сада укључене условно су „украјинска“, иако се ради о сукобу за превласт у западној Евроазији и црноморском региону, а свакако „блискоисточном“, јер говоримо о очувању Сједињених Држава као играча на Блиском, а у будућности на Блиском истоку ће се десити веике промене због глобалне ситуације у последње 3-4 године.
Оба ова сукоба су „хибридна“, када Сједињене Државе барем избегавају директно војно учешће. Али вероватноћа дехибридизације сукоба на Блиском истоку је знатно већа. И не зато што Израел не може да се избори. Вашингтон је потпуно уверен да ће се Израелци снаћи. Али они морају да обнове директно војно присуство у региону након уништења Газе. Они заиста схватају да се тренутни налет игра против њих и схватају да га је могуће поновити у тежим облицима и у већем обиму. Ако успемо да зауставимо „велики блискоисточни рат“, он ће бити потпуно „на нити“.
Али ово није главна ствар.
Главно је да је сукоб у Западној Евроазији, а то се мора рачунати и на догађаје у Белорусији 2020. године, био офанзивни сукоб. САД су се бориле да прошире свој утицај са циљем да униште супротстављене снаге и униште руску државност.
Конфликт на Блиском истоку је стратешка хибридна одбрамбена операција која има за циљ да спречи урушавање целокупног система не само војно-политичког присуства, већ и политичког утицаја у кључном региону света. Што би могло катастрофално да погорша позицију САД у региону где се спремала стратешка офанзивна операција – пораз и каснији слом Кине.
Ова операција, под условом да дође до негативног исхода на Блиском истоку, можда се неће десити.
Да, САД могу да воде два сукоба у исто време. Али два хибридна сукоба. Ђавоља разлика.
САД прелазе на стратешку одбрану. У оваквом стању нису били од средине 1970-их. Али важно је да они прелазе на стратешку одбрану привремено и свесно, мада брзо, без потпуне разраде детаља. Догађаји на Блиском истоку за њих су били стратешко изненађење.
За нас је важно да запамтимо да свака стратешка одбрана, а посебно америчка стратешка одбрана, једноставно подразумева офанзивна дејства на подручјима која постају споредна.
Сједињене Државе су изашле из кризе 1970-их тако што су задале два ударца СССР-у по спољној контури: Авганистан и Пољску. И успели су да сачувају Тајланд и Централну Америку од колапса. И стратешки, СССР је био уплашен и окован, појачавајући ефекат фантомом „Стратешке одбрамбене иницијативе“.
Тако ће и сада да поступају. Американци, наравно, имају мање ресурса, а елита је слабија. Али политички менталитет се очигледно није нимало променио.
Дмитриј Евстафјев
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал