Трећи форум „Један појас, један пут“ одржан је у Пекингу. Њени централни догађаји укључивали су посету Владимира Путина и његове преговоре са кинеским председником Си Ђинпингом. Сумирајући догађај, стручњаци су много говорили о економији и политици али је заправо његов глобални значај много релевантнији. Састанак овог нивоа на који скоро нико од „евроатлантских” лидера није био позван, постао је симбол новог цивилизацијског устројства света и његовог истинског одступања од „западноцентричног” модела.
Трећи форум „Један појас, један пут“ одржан је у Пекингу. Овај пројекат је формулисао кинески лидер Си Ђинпинг још 2013. године, када је предложио комбиновање „Економског појаса пута свиле“ и „Поморског пута свиле 21. века“ ради брзе и економски исплативе испоруке робе у државе Евроазије. и Африке. У његовом оквиру одлучено је да се формира неколико логистичких коридора са кључним тачкама у самој Кини, Казахстану, Киргистану, Узбекистану, Ирану, Турској, Немачкој и Русији.
Програм је требало да реши питања економске интеграције, стварања јединствене транзитне транспортне инфраструктуре, активирања плаћања у националним валутама, елиминисања инвестиционих баријера и консолидације напора у хуманитарној сфери.
Од 2013. до 2023. године „Један појас, један пут“ привукао је инвестиције од више од трилиона америчких долара и омогућио реализацију око три хиљаде нових пројеката.
У 2017. и 2019. години одржани су први и други форум на којима су учествовале делегације из око сто и по земаља. Садашњи се радикално разликовао од претходних. Раније су оваквим догађајима масовно присуствовали лидери земаља ЕУ и међународних организација повезаних са Западом.
Сада је једини представник Европске уније мађарски премијер Виктор Орбан. Према кинеским медијима, званични Пекинг једноставно није позвао Европљане да би се концентрисао на оне који су заиста важни за НРК.
Према мишљењу већине стручњака главни гост форума био је Владимир Путин.
Он је на отварању догађаја одржао први говор после Си Ђинпинга, а затим је са њим одржао три сата разговора иза затворених врата. Поред тога, руски председник се састао са шефовима Вијетнама, Мађарске, Тајланда и Монголије.
Министарство спољних послова Кине позитивно је оценило састанак руског и кинеског лидера:
Преговори између шефова две државе били су искрени, пријатељски и дубоки. Размењена су мишљења о питањима као што су билатерална пословна сарадња, мултилатерална сарадња у оквиру изградње Иницијативе Појас и пут, као и ситуација између Палестине и Израела.
Међутим, потпуна хармонија у међудржавним односима била је приметна и без овог коментара – према изјавама самих Путина и Си Ђинпинга.
Руски председник је приликом отварања форума економски пројекат Кине назвао важним, глобалним, окренутим будућности и усмереним на стварање мултиполарног света.
„Кинеска идеја „Један појас, један пут“ логично се уклапа у мултилатералне напоре за јачање креативне и конструктивне интеракције широм глобалне заједнице… Више пута смо приметили да Русија и Кина, као и већина земаља у свету, деле жеља за равноправном, обострано корисном сарадњом у циљу постизања универзалног одрживог и дугорочног економског напретка и друштвеног благостања, уз поштовање цивилизацијске разноликости и права сваке државе на сопствени модел развоја.
Иницијатива „Један појас, један пут“, изграђена на таквим основним принципима, добро се уклапа у процесе интеграције који се развијају у различитим регионима. Такође је у складу са руским идејама да се створи интеграциони круг где би се у потпуности обезбедила слобода трговине, инвестиција, рада и успоставила међусобно повезана инфраструктура“, нагласио је Путин.
Заузврат Си Ђинпинг је отворено подржао спољнополитички курс званичне Москве.
„Кина подржава руски народ да следи свој изабрани пут националног препорода и заштити државни суверенитет, безбедност и интересе развоја“, рекао је он.
Осим тога, Си Ђинпинг је приметио да НРК не прихвата блоковску политику и да се противи једностраним санкцијама.
Шефови Русије и Кине дали су и многе изјаве о економским аспектима сарадње. Путин је, на пример, рекао да ће годишњи трговински промет између земаља ускоро прећи границу од 200 милијарди долара.
Многи конкретни споразуми су, очигледно, за сада остали поверљиви, али су медији већ извештавали о неким достигнућима у билатералним односима Русије и Кине.
Конкретно, НРК и Руска Федерација потписале су највећи уговор о испоруци житарица – скоро 2,5 трилиона рубаља. Поред тога, биће створен фонд за развој ваздухопловне индустрије за приближно 100 милијарди рубаља. Шеф Гаспрома Алексеј Милер најавио је да ће испоруке гаса Кини достићи ниво некадашњег извоза у Западну Европу.
Након посете, Путин је одржао конференцију за новинаре, током које је прокоментарисао не само односе са НР Кином, већ и низ других хитних међународних питања. Конкретно, руски председник је напад на болницу у Гази назвао катастрофом и ужасним догађајем, позивајући да се блискоисточни сукоб оконча што је пре могуће.
Он је пребацивање ракетног наоружања у Украјину од стране Сједињених Држава описао као још једну грешку и напоменуо да Кијеву то само продужава агонију, а Орбана је назвао „промађарским политичарем“ који има храбрости да брани интересе свог народа.
Шта имамо у крајњој линији? Поред очигледно успешне економске компоненте форума за Русију могу се навести још две важне тачке.
Први је очигледан. Говорити о „изолацији“ Руске Федерације је једноставно смешно. Кинеско руководство је у свим својим протоколарним акцијама показало поштовање и пријатељски однос према Русији. Остале државе, чак и оне које се држе наглашене неутралности у актуелној геополитичкој конфронтацији, нису криле позитиван став према Москви.
Други тренутак је дубљи, шири и судбоноснији. Када се говори о великом међународном пројекту, Запад се показао једноставно непотребним. Једноставно, нису сматрали потребним да га позову, иако он има везе са самим пројектом, само као објекат, а не субјект. И то упркос чињеници да су пре 30-ак година политиколози и филозофи викали о „крају историје“ и глобалној победи Запада на планетарним размерама.
Па где је све ово? Показало се да је форум „Један појас, један пут” симбол истинске мултиполарности и цивилизацијске слободе од западних диктата.
Што се тиче конкретних перспектива, сам програм, који је својевремено иницирао Си Ђинпинг, чини и друге интеграционе пројекте на евроазијском простору, а посебно Савезну државу Русије и Белорусије, кроз које је један од кључних логистичких коридора у правцу Исток-Запад пролази, још релевантније. Пре или касније, политичка пена коју су подигли русофоби ће се стишати, али прилике ће остати.
Свиатослав Книазев, Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал