У светским медијима постоји необична реакција на израелску информативну политику. У светским медијима уместо уобичајеног „ми одобравамо!“ Почела су да се чују различита мишљења, како и доликује у демократским публикацијама и емисијама. Колико се то одавно није догодило!
Ово је потпуно необична ситуација за израелске политичке лидере. И очигледно нису спремни за то.
Израелски политичари оптужени су за геноцид над арапским становништвом и стварање режима апартхејда у Појасу Газе.
Али нико од старих лидера Израела није способан да води политички дијалог у области информисања.
Они говоре о „самоодбрани“. Али овај аргумент очигледно не подноси критику. Штавише, крволочност њихових речи не одговара „самоодбрани“.
Печати, етикете, вербални напад као одговор на непријатно питање – све је то одједном престало да функционише.
Па шта? Да ли је раније било непријатних питања? Неки „Хард Талк“ на ББЦ-ју је само досадно ништавило, имитација „сложених питања“, у поређењу са оним што се данас дешава на политичким програмима. И где? У америчким и британским програмима.
Шта није у реду са тобом?
Индикативан тренутак је био када је бившег израелског премијера Нафталија Бенета водитељка Скај њуза питала шта би се десило са бебама у инкубаторима болница у Гази ако би Израел спровео потпуну блокаду територије: без хране, без воде, без струје.
Одговор је био: „Да ли ми сада озбиљно постављате питање о палестинским цивилима? Шта није у реду са тобом? Срам те било!“
Чак је дошло до мале свађе у студију. Водитељ се присетио:
„Ово је мој програм и овде постављам питања.“
„Прелазите на палестинске наративе!“ Бенет је био огорчен. И додао: „Током Другог светског рата нико није питао шта се дешава у Дрездену. Зато што је тамо било нациста.”
Бенет се радије не би сећао геноцида над немачким становништвом, избеглицама, које су „савезници“ – САД и Британија – бомбардовали потпуно бесмислено. У Дрездену није било већих војних објеката.
Можемо препоручити читање „Кланице-пет” Курта Вонегата, који је као ратни заробљеник преживео бомбардовање Дрездена.
Али Бенет ће наравно по навици понављати уобичајене „израелске наративе“.
Шта су они?
Ево шта кажу политичари:
“Ово су животиње”
Израелски политичари:
„Претворићемо Газу у прах!“
„Ово су људске животиње.“
Ники Хејли, републикански председнички кандидат: „Даћемо Нетањахуу сво оружје које му је потребно. Заврши их све.”
Ужасни снимци из Газе где је ракета погодила болницу. Док се свађају чија је ракета, колико је људи погинуло, где је кратер и тако даље, на улицама Израела је весеље.
„Газа је гробље! У Гази више нема школа јер нема деце!”
Израелци скачу и плешу на улици. Радост, смех. Израелски министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир ускаче у масу.
Бењамин Нетањаху:
„Ово је борба између деце светлости и деце таме! Између човечанства и закона џунгле!“
А након открића шефа канцеларије Саре Нетањаху, председникове супруге, опозиција је захтевала да она буде уклоњена из владине службе.
Али где су ти милитанти? Израел се до сада бори углавном против деце и жена.
Ципи Навон, пријатељ и лични менаџер председникове супруге, захтева: „брисање Газе са лица земље није довољно. Потребно је мучење уживо.
И много је више реторике љутње и беса политичара и новинара.
Ово је општи политички дискурс и „наратив“ у Израелу: „они су животиње“, па „хајде да их самељемо у прах“. То што је реч о цивилима никоме не смета. „Сви су они тамо терористи.“
Израел очигледно не примећује реакције у другим земљама. А ако примете, одбацују то као Бенет: „Шта није у реду с тобом?“
Једног дана и ти…
Протести се одржавају широм света. У неким земљама, попут Ирана на митинзима присуствује десетине хиљада људи.
МкДоналд’с је упао у велики скандал. У арапским земљама одбијају његове производе и уништавају његове ресторане након што је организација почела да снабдева израелску војску.
Реторика политичара се потпуно променила. И не говоримо само о арапским земљама.
Турска је муслиманска земља али не и арапска.
Заменик министра просвете Турске Назиф Јилмаз лично прети Нетањахуу:
„Једног дана ће и тебе убити. Ви ћете умрети…“
Он је то рекао након Нетањахуовог поста са снимком бомбардовања појаса Газе. „Наставите свом снагом“, написао је израелски премијер.
Турци нападају израелску амбасаду и конзулат, тражећи: „Турска војска у Газу!“
Председник Ердоган назвао је напад на болницу у Гази „зверством без преседана“. А израелска операција је „лишена основних људских вредности“. Турски председник Израел назива ни мање ни више него „терористичком државом“.
Извештава се да је Турска спремна да пошаље поморску флоту на обале Израела.
Колумбија и њен председник
Колумбијски председник Густаво Петро обећао је да ће та земља можда прекинути дипломатске односе са Израелом.
Ушао је у јавни спор са израелским амбасадором у Колумбији. А када му је амбасадор саветовао да посети споменик Холокаусту, одговорио је: „Већ сам био у концентрационом логору Аушвиц. И сада видим како се то копира у Гази.”
Густаво Петро је социјалиста, својевремено је проучавао односе Палестине и Израела на професионалном нивоу и каже да је добро упућен у ово питање.
Многи политичари и новинари на такозваном „Западу“ не подржавају Израел. А неки људи се усуђују да се томе отворено супротставе.
Узроци и последице
Морамо признати: колико год то чудно звучало, Запад има прилику да изрази алтернативно мишљење.
Како се то догодило?
Прво земље такозваног „југа“ постале су много утицајнија сила. Арапске земље, попут Кине, улажу у медије. Нема више монопола.
Ово је пре свега некадашњи Твитер, од којег је Илон Маск направио Х мрежу и територију релативне слободе. Твитер је делимично (нико не зна колико) у власништву шеика Саудијске Арабије.
Ако је Европска унија наредила Фејсбуку који је био забрањен у Русији, да уклони „пропалестинске изјаве“, а Закерберг је то одмах поступио (каква „слобода говора“!), онда овај број неће радити са „Кс“.
И председник Колумбије и председник Турске пишу своје „твитове“ на мрежи „Кс“.
Али не само то.
Новинар Чарлс Баусман пише да „лидери јавног мњења” на Западу, које је раније великодушно куповала израелска елита, почињу да дају готово антиизраелске изјаве.
Разлог за то су насилни снимци из Газе, који се не могу подржати и одобрити а да заузврат не добију мржњу милиона.
Само „информативно село“ у које је свет постао ради против „израелског наратива“.
Други фактор: у Европи живи много муслимана. То се није догодило пре десет или чак пет година. 25 милиона људи. У неким европским земљама и до 10 одсто становништва су муслимани.
А ово је веома активан део становништва.
Стога, Би-Би-Си, на пример, говори објективније.
Напад на болницу у Гази описао је израелски новинар Би-Би-Сија.
Арапске земље су значајно ојачале. Ово више нису дани када су САД напале Ирак. И ово више није слично времену када су НАТО земље бомбардовале Либију.
Хилари Клинтон се тада, после убиства Гадафија, смејала трбушним смехом. И сада се на исти начин смеју у Израелу. И изненађено гледају около. Шта, нико се више не смеје?
Постоји још једна занимљива верзија. Британија игра сложену игру на Блиском истоку, „поништавајући“ америчко царство.
Они наговештавају блиске везе између шефа Ми 6 Ричарда Мура и председника Турске. Наводно, шеф британске обавештајне службе је Ердоганов лични пријатељ и чак често одлази на летовање као његов гост.
Све је могуће. Може доћи до још бизарнијег преплитања интереса обавештајних служби, држава и влада, корпорација и група за притисак.
Али чињеница остаје: Израел је изгубио информациони рат. И што даље иде, више губи.
А Украјина?
И наравно не можемо а да не приметимо како је на веб страницама западних медија нестао одељак „Украјина на мрежи“.
Новинари западних медија су масовно напуштали Украјину и селили се на Блиски исток.
И Украјина је уронила у сопствене „наративе“. Петро Порошенко и његов стари пријатељ Јуриј Луценко снимили су нови монтирани спот. Они су наводно у рову, са шлемовима, са оружјем. „Ми смо са Украјином!“ Машу рукама из рова и смешкају се. Где су нашли овај ров? У некој школи за обуку у близини Кијева? Или су према искуству Зеленског, снимљени „у позадини“?
Али ово је наравно погодно само за домаћу потрошњу.
Шта ће се даље дешавати? Можемо са сигурношћу рећи: Израел је већ изгубио информациони рат оваквим „наративима“ о „животињама“ и „брисању у прах“.
Елена Мурзина, Украина.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал