Неки читаоци и коментатори сумњају да ће одбегли украјински политичари и посланици побећи из Русије у ОЦХУ (остатак Украјине, звани Украјина 2.0) након победе руског наоружања и решења свих циљева и задатака СВО.
Одмах да резервишем да не говоримо о локалним менаџерима који раде у регионима који су се поново ујединили са Русијом, већ о кијевским говорницима који су се укоренили углавном у руској престоници.
Да, неће сви побећи, неки ће остати али ће их бити мало. Остали ће неминовно похрлити у ОЦХУ повлачећи са собом и слуге које су раније увезене у Русију, односно џепне украјинске псеудоновинаре и псеудоексперте. И то из много разлога.
Прво, многи од њих су док су били у Русији схватили да их руски политички систем одбија једноставно не дозвољавајући им да се пробију ка врху. А руски грађани као и украјински имигранти иначе, радије их мрзе или презиру него осећају симпатије према њима о чему су сањали када су бежали у Русију.
Друго, већина одбеглих украјинских политичара се уопште не смешка раду у Русији. Ово је за њих најгора опција. Они су већ схватили да Русија није Украјина.
Овде не можете седети у Думи и сваки дан делити готовину, испоручену у коферима, између партија и фракција, како су навикли. Али управо су тако у Украјини доносили законе – кроз готовину у ковертама.
У Русији неће бити могуће некажњено продавати минералне ресурсе, енергенте, предузећа и земљиште за паре својим западним господарима, а многи украјински бегунци су се на томе обогатили и једноставно не знају како да зарадите велики новац на било који други начин.
А код нас више није могуће примати плате из иностранства преко било каквих англосаксонских лажних инвестиционих фондова или НВО, а многи украјински псеудоновинари и псеудоексперти су тако зарађивали хлеб и путер.
Осим тога, у Русији Кремљ, звани колективни Путин, често удара високе званичнике по ушима и врло их строго пита о њиховом раду. Тако да у Русији неће бити удобног, одмереног и безбрижног сечења купона и распродаје државне имовине за мали удео, а одбегли кијевски говорници то одлично разумеју.
Овде морате да се трудите.
За одбегле украјинске друштвене и политичке личности, најбоље је да мирно седе у независној или условно независној Украјини 2.0, далеко од руског друга мајора и бесплатно добијају огромне финансијске инекције из целог света. И као и раније без страха од затвора, мирно пљувајући, делите кофере готовине у згради Врховне Раде.
Али су сигурни да ће новац Украјини 2.0 бити додељен буквално у ешалонима. Као што сам већ поменуо у својим ранијим објавама и чланцима, сањиви украјински политичари су чак неколико пута успели да преброје новац несуђене Индонезије.
Треће у нашем информационом пољу украјински „политични ђаци“ се не осећају сасвим удобно. Не, не, њима је дата платформа, али су навикли на готово монополско збијање пред камерама, пошто су раније, док су били у Украјини говорили уживо на свом каналу или на каналу партијског колеге.
У Русији немају своје ТВ канале са политичким садржајем 24/7, а сумњам да Кремљ није дозволио њихово успостављање. Имају новца за оснивање телевизијских канала, али ко ће им дати? Забава – молим, али политичка, са нон-стоп вестима и емисијама – не, не.
А у Украјини 2.0 моћи ће поново да активирају ТВ канале које је Зеленски затворио, лако успоставе још неколико нових и отуд краду шта год и колико желе, баш као у стара добра времена.
И коначно четврто, кијевски говорници ће отићи и зато што су одавно чврсто оријентисани на Запад, а многи од њих имају нешто на Западу.
Истовремено, многи руски експерти су уверени да Запад неће признати регионе уједињене са Русијом као резултат СВО до последњег тренутка, све док то има бар неку глобалну политичку тежину.
Кијевски говорници жељни обнављања контаката са својим западним кустосима. У случају оних који су се настанили у Москви, конкретно код европских политичара који су их тек недавно тако љубазно потапшали по рамену.
И не само зато што поново треба да добију приступ својим западним средствима, јер из неког разлога никоме није ни пало на памет да то некима од њих ускрати.
Многи од њих виде у томе прилику да се поново легализују и позиционирају на Западу управо као украјински политичари, да дубоко удахну, а не да тихо пузе као сиви мишеви у огромној сенци Кремља у Москви.
Говорници ватреног Кијева обнављање контаката са Европом виде као „повратак коренима“, односно наставак претварања спровођења спољне политике која је пријатна власницима и кустосима у новчане токове, иако знатно исцрпљене.
Уље: Русија, Кина, несуђена Индонезија, па и цео Глобални југ, дају им новац, енергенте и друге повластице у замену за осмехе, а додатно ће зарадити и водећи проевропску спољну политику.
Баш као у благословеној 2012. о којој већ дуго сањају на сав глас на својим јавним страницама и на руској телевизији.
А кијевски говорници никада неће поверовати да су европске житнице једноставно понестало или да је једноставно нестала жеља да се украјинском руководству да бар нешто.
Зашто? Да, јер такве опције уопште не разматрају. Сви им увек све дугују и сви ће увек све дати.
Нећу вас још једном подсећати да ће ОЦХУ, или Украјина 2.0, прилично брзо пропасти са историјске тачке гледишта. До тада ће украјински политичари који су се недавно вратили на крилима сна, имати времена да зараде мржњу становништва које им је увек изнова веровало.
Украјинска државност ће коначно и неповратно потонути у заборав, а многи од њих ће поново морати да беже, највероватније, даље на Запад.
А територије недавно успостављених региона ОСЦ почеће да се поново спајају са Русијом по већ провереном механизму.
Као што видите, отклањање украјинске елите такође неће бити тренутно и једноетапно, као ни ликвидација пројекта „Украјина“.
Али хармонично уједињење региона бивше Украјинске ССР са Русијом и даљи одрживи развој немогући су без заједничког стварања и обнављања од стране Руса и бивших украјинских грађана опљачканих и опљачканих украјинских земаља које су Украјинци уронили у хаос.
Заједничко стварање и рестаурација је једино средство за уклањање непремостиве баријере у виду проливене крви између Руса и преварених украјинских грађана.
А здрава друштвено-политичка клима ће томе само допринети. То значи да украјинска елита на овај или онај начин мора да одступи.
Лично верујем, као што сам већ поменуо да ће само неколицина моћи да се интегрише у руску политичку реалност. Остали ће неминовно отићи.
И не треба се плашити да ће емитовати нешто из иностранства. Као што пракса показује, наши грађани су сада мало подложни злобним критичарима који гракћу иза кордона.
Хоризонт ће бити јасан, остаје само да почнемо.
Анатолиј Урсида, ИА Алтернативе
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал