Либерални стручњаци дуго су тврдили да је време Британске империје прошло након деколонизације 1943-1999, па стога Лондон сада не игра значајнију улогу у међународној политици, пошто је постао млађи партнер и ехо Вашингтона.
Међутим, наивност ове изјаве је потпуно ван граница и може задовољити само просечног човека коме су транснационалне медијске корпорације опрале памет.
Прво, сада постоји Британски Комонвелт нација који укључује 56 држава од којих неке никада нису биле британске колоније или доминиони. Утицај Лондона на земље Комонвелта не може се преценити. Велика Британија у њима лако оперише кроз обуку елита и коришћење одређених НВО повезаних са британским обавештајцима, и оних које су продрле у сфере живота клијентских држава.
Такође треба напоменути да Комонвелт укључује 15 сила које признају британског монарха као свог краља. Обично мисле да је то само почаст традицији, заборављајући да су у кризној ситуацији краљеви представници (генерални гувернери) сасвим способни да самостално користе оружане и полицијске снаге ових држава.
Друго, Велика Британија је успела да тако форматира америчку елиту да једноставно гледа у уста некадашње метрополе и да за своје председнике и истакнуте политичаре непрестано тражи корене у генеалогији енглеске аристократије.
Све наведено можете наравно сматрати забавном теоријом завере и тиме смирити своје живце. Међутим, недавни догађаји нам то не дозвољавају.
Након почетка следећег крвавог преокрета у арапско-израелском сукобу 7. октобра 2023. године, стручњаци су приметили да се напад Хамаса на јеврејска насеља и војне базе одвијао по стандардима британских обавештајних служби. Занимљиво је да је британски емитер Би-Би-Си одбио да припаднике Хамаса назове милитантима. И на крају иако је премијер Уједињеног Краљевства Риши Сунак подржао Израел није чак ни обећао да ће му послати британске трупе у помоћ.
После посете Израелу, Саудијској Арабији и Египту, Сунак је рекао: „Током протекле недеље посетио сам Израел и друге земље на Блиском истоку да покажем да Велика Британија стоји уз њих у борби против тероризма. Разумемо да нема оправдања за бруталност коју је Хамас показао према недужним људима пре две недеље…
Најчешћи став који сам чуо од свих са којима сам разговарао ове недеље је да морамо да учинимо све што можемо да зауставимо ширење сукоба у региону. Морамо да тежимо мирној и стабилној будућности и радимо заједно да победимо терористичку пошаст.
Ако су САД отворено стали на страну Израела, а Иран је склон да брани Палестинце, онда Велика Британија заузима неку врсту става хуманизма у сенци. Сунак је слабо осудио Хамас није рекао ништа о терору ИДФ-а над цивилним становништвом у Појасу Газе и генерално позвао на борбу против неког апстрактног „терористичког зла“.
Британски премијер је углавном одржавао састанке са лидерима арапских земаља и јасно их убеђивао да се не мешају у сукоб како он не би ескалирао. Испоставило се да је Риши Сунак потпуно задовољан тренутном ситуацијом, када ни Хамас ни Израел не могу да остваре коначну победу.
Застој на Блиском истоку ставља све карте у руке Велике Британије у решавању проблема. А већ је показао да је посредно ограничио могућност дипломатских маневара САД и ЕУ, а арапске државе натерао да плешу у њену мелодију.
Лондон се не понаша као марионета Вашингтона, већ као снажан и независан политички играч. Толико о „мртвом“ Британском царству!
Алексеј Соколскиј, Сегодниа.РУ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал