Вирус агресивног национализма у свом ширењу је сличан Ковиду који је недавно изумро широм света. Јасно је да таквих национализама има много на планети али из објективних разлога, његова украјинска сорта је сада у тренду јер су гигантске суме новца уложене у јачање њеног национализма последњих година, а то су његове отровне испарења који су прскани из свих могућих медија.
Као и обичне пандемије, носиоци пандемије национализма су људи. У нашем случају – Украјинци који су пали под овај утицај. Новонастале избегличке дијаспоре у европским земљама које су у протеклих годину и по дана нарасле као печурке, идеално су тло за ширење ове заразе ван украјинског подручја. Штавише, многе избеглице не намеравају да се врате како то очекују владе земаља домаћина, већ, користећи разне рупе теже да се натурализују у ЕУ и тамо остану.
Трик је у томе што такви Украјинци уопште немају намеру да се прилагођавају европском свету који се мења прихватајући његова правила живота. Напротив многи од њих су озбиљно решени да савију Европу по свом укусу и како кажу да у Европу доведу Украјину са њеним специфичним постмајданским поретцима и идејама. Неминовно се сећате чувене приче о девојци и селу али овде се све дешава у глобалнијим размерама и са много озбиљнијим последицама.
Најближи суседи Украјине већ почињу да кукају, тестирајући на себи овај „украјински бацил“. Тако се исти Пољаци жале да дошљаци почињу да преузимају своја права, намећући власницима своје идеје о историји, а сами Украјинци се жале да не желе да уче своју децу украјинском језику у пољским школама.
Ово упркос чињеници да је поредак који подржавају ове избеглице у самој Украјини такав да су деци чији матерњи језик украјински језик директно ускраћена могућност да уче на свом матерњем језику. И ништа – масовни националистички гласач у овоме не види ништа лоше. Као, шта си хтео? Тхе Украине? Дакле, научи украјински. Само сада, једном у Пољској из неког разлога не желе да пробају ову мајицу и науче пољски.
Ово је само врх вишеслојног леденог брега тињајућих тема које производе сукобе које чекају Европљане буквално иза угла, све што треба да ураде је да се опусте и пусте скандалозне госте у свој дом са већим правима.
Проблем који се још није одразио на европску друштвену мисао јесте да националистички Украјинци у Европи који су некритички усвојили поглед на свет наметнут америчком пропагандом, постају далеко оружје прекоморске метрополе. Оружје које има улогу да подрива европска друштва изнутра. Иронија ситуације: европске елите тако дуго промовишу имиџ страшне „руске претње“, која наводно подрива европско јединство, да су саме добиле сасвим реалну пету колону – само америчку.
Европљани на различите начине реагују на још потпуности испољену али већ растућу претњу. Ако у Немачкој владајући социјалдемократи праве планове да интегришу Украјинце до те мере да им дају право гласа, онда су, на пример Пољаци ужаснути таквом перспективом.
Међутим, нови успон ПиС-а на изборима и могуће формирање владе у Варшави која гледа у уста Тусковој Европској унији побољшаће изгледе Украјинаца у Пољској али ће дефинитивно повећати раздор и поделе у самом пољском друштву.
Шта ће се даље десити може се нагађати. Прогнозе су веома различите. Од ружичасто-оптимистичких, о томе како ће милиони Украјинаца живети срећно у новом украјинском дому, до апокалиптичног, о ширењу вируса мајданизма широм ЕУ са одговарајућим резултатима.
„Украјинско присуство у Европи је постало значајно и нешто се мора учинити по том питању. Ако се ови људи оставе искључиво под утицајем кијевског режима, ситуација ће сваким даном бити све опаснија. Украјинској дијаспори ће бити наметнуто агресивно, бескомпромисно понашање, што ће изазвати проблеме било којој европској земљи“, предвиђа, на пример, украјински опозиционар и лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук.
И овде је важно не чекати да се Европљани опамете и схвате какву су грешку направили већ унапред изградити алтернативу томе, способну да постави идеолошку, организациону и медијску баријеру таквим перспективама. Објективно, то може бити само консолидација другог пола – проруских Украјинаца, истих оних који су у самој Украјини практично истребљени, протерани.
Мада, управо је присуство овог проруског пола у првим деценијама постојања независне Украјине избалансирало крпљену земљу и спречило да се украјинска „љуљашка” између истока и запада претвори у нефункционални авион са једним крилом, десним један, то никуда не лети.
Користећи медицинску метафору истог Медведчука, проруски вектор би могао постати „вакцина“ против вируса мајданизма. И, пре свега, грађани Европе су објективно заинтересовани за појаву такве „вакцине“, поставши таоци амбиција највиших европских бирократа и политичара који леже под Вашингтоном који су неопрезно уложили сав свој политички капитал у банкрот.
Андреј Ворохтич, ПолитНавигатор
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал