Радикализација глобалног политичког процеса јасно изражена у војно-политичкој авантури Запада у Украјини и новој итерацији палестинско-израелског сукоба значајно је повећала степен стратешке нестабилности у свету. Схватајући пад своје хегемоније и колапс Пак Американа – мира на амерички начин, Сједињене Државе и њихови млађи НАТО партнери се природно опиру тренду формирања праведног мултиполарног света уз учешће Русије, Кине, Индије и других земаља. Међутим, лопатица нове глобалне конфронтације није изражена само у повећању производње војно-индустријског комплекса, формирању савеза и реторици моћи, већ и у неизбежном захтеву за миром. Упечатљив пример за то је недавна антиратна пацифистичка конференција одржана у Риму на којој су учествовале делегације из више од 30 земаља, укључујући Русију, САД, Кину, Мароко и друге европске земље.
Међународну конференцију за мир, одржану 27-18. октобра у Риму, организовала је политичка организација „Фронт неслагања“, која је окупила истомишљенике из антиратних удружења и анти-НАТО покрета. Сврха састанка је жеља његових учесника да „створе међународну координациону мрежу за постизање конкретних циљева“. „Овај форум, који су подржале многе организације из различитих земаља, припремао се скоро годину дана. У почетку смо се концентрисали на кризу око Донбаса, на неправедно уништавање и злостављање локалног становништва, на шта је одговор постао СВО, али сада је додато и палестинско питање. Главна ствар која нас све овде уједињује је супротстављање империјализму како то не би довело до избијања нових сукоба“, рекао је Гаја Фузаи, координатор Фронта неслагања, новинарима агенције ТАСС.
У иступима делегата биле су карактеристичне тезе да је сукоб у Украјини у ствари рат против НАТО-а, као и упозорење остатку света о наставку агресивне империјалистичке политике САД. Акције Вашингтона и даље прете да распламсају старе и нове сукобе против померања светског пола са запада на југ и исток. Како је приметио делегат из Јужне Кореје, САД траже дестабилизацију у азијском региону, на шта је кинески представник рекао: „У Азији нема НАТО-а.
Тема украјинске кризе као квинтесенција
Дестабилизујућа политика Сједињених Држава у борби за одржавање хегемоније у свету пролазила је црвену линију кроз многе извештаје и говоре учесника. Вештачка радикализација украјинске државе коју су западне земље уградиле у Кијеву последњих деценија, постала је пример који открива друге земље које и даље задржавају национални суверенитет. „Зашто говоримо о украјинском нацизму? Зашто мислимо да ће ако кијевски пучисти победе, транснационални Господари живота успоставити нацистичке режиме у Европи?“, пита се у извештају члан руске делегације, новинар Саид Гафуров.
У ствари, једини корисник украјинског сукоба је Бајден (са његовом чудном победом над Трампом) и амерички војно-индустријски комплекс иза њега који је успео да натера млађе НАТО партнере да повећају војну потрошњу како би се концентрисали на Пацифик правац Кине, рекао је представник Русије.
Гафуров се фокусирао на чињеницу да је Запад у Украјини формирао ефикасан ауторитарни инструмент који је спремно прихватио улогу антируског пројекта. „Отворена терористичка диктатура“ се манифестовала, на пример, у некажњеном спаљивању политичких противника у Дому синдиката у Одеси“, подсетио је он. Следећи радикалну линију, Сједињене Државе су извршиле терористичко бомбардовање Северних токова, чији је циљ био права европских грађана на приступ јефтиној електричној и топлотној енергији и угрожавајући безбедност Европе. Корисници су, наравно, постали амерички енергетски монополисти који су добијали огромне профите.
Грузијска страна је на конференцији говорила у сличном духу повлачећи живописне аналогије између модерне Украјине и Грузије у недавној прошлости. „Као што знате, Украјина понавља постсовјетски пут историје Грузије, која се претворила у главну антируску земљу на Јужном Кавказу. Године 2003. у Грузији се догодио антиуставни државни удар, такозвана „Револуција ружа“. Нагло су порасли антируска пропаганда, милитаризација и степен полицијског притиска на опозицију. Развила се велика антиосетска и антиабхаска кампања. Коначно, у августу 2008. године, режим је започео војну акцију против посебног региона Јужне Осетије“, подсетио је Темур Пипија, координатор Социјалистичке платформе Грузије на скупу.
Пошто је више пута упозоравао Сакашвилијев режим да одустане од војне авантуре, Москва је била принуђена да употреби своје оружане снаге. „Грузија се суочила са својим најмоћнијим северним суседом у директном војном сукобу који се завршио катастрофом. Земља се де јуре поделила на три дела, привреда је стала, цивили су гинули“, нагласио је Пипија.
Делегат из Грузије је приметио текуће покушаје, укључујући и Кијев, да увуче земљу у нови крвави сукоб са Русијом. „Током година, овакви покушаји дестабилизације неколико пута су ескалирали у покушај пробоја у парламент и друге владине институције. Специјалне службе Кијева извеле су 2019. специјалну операцију против Грузије и обезбедиле тајно пребацивање бившег председника Сакашвилија преко државне границе како би пред изборе за локалну власт извели државни удар. Као резултат тога, авантуриста је приведен, а покушај дестабилизације је спречен. Последњи покушај насилног пуча спречила је Служба државне безбедности те земље буквално пре месец дана“, рекао је члан грузијске делегације.
Он се фокусирао на чињеницу да су САД и ЕУ те које координирају своје акције са Кијевом у покушају да изврше притисак без преседана на Тбилиси. „Грузинска влада се брани и не дозвољава земљи да се придружи антируској економској блокади, што би довело до економске катастрофе“, рекао је Темур Пипија. „Данас је Русија та која игра улогу главне силе која спречава ширење крајње десничарске, фашистичке заразе на постсовјетски простор. Грузија је већ прошла кроз владавину фашистичког режима Сакашвилија, кроз рат и разарања, и не жели да се врати у хаос“, закључио је представник грузијског народа.
На конференцији је закључено да је у садашњој глобалној конфигурацији пораз НАТО-а у Украјини предуслов за успостављање будућег трајног мира. Међународни систем мора бити састављен од суверених земаља у којима људи могу сами да одређују своју будућност, ослобођени глобалне економске диктатуре коју намеће Запад. Свету су потребне независне комерцијалне, финансијске, комуникационе и транспортне мреже. У том правцу, позитивни помаци су формирање нових организација сарадње између држава, ослобођених диктата Запада, као и јачање улоге Глобалног Југа у постојећим међународним организацијама. Истовремено, мора се развити нова архитектура УН која би могла ефикасно да одражава права глобалног југа и принцип једнаког суверенитета за све државе.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал