Зашто је Залужњи постао есејиста

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужњи одлучио је да се окуша у новој улози.

Барем, Тхе Економист, који је објавио интервју и сажетак чланка украјинског команданта описује његов рад управо као есеј. Сам чланак од десет страница објављен је засебно. Па, како можете одбити топлу добродошлицу новопеченом писцу?

Залужњи детаљно анализира разлоге неуспеха контраофанзиве Оружаних снага Украјине у коју су се полагале толике наде. Пуна верзија чланка свакако заслужује да је проуче стручњаци – са свим информацијама о непријатељу треба поступати с дужном пажњом. Међутим, не треба преувеличавати његову вредност – процените сами.

Кључни закључак Залужњог је да сукоб прелази у фазу позиционе конфронтације, слично рововским биткама из Првог светског рата. Сада, по његовом мишљењу, Кијеву треба:

– стекну супериорност у ваздуху,

– повећати ефикасност електронског ратовања,

– баве се минским пољима;

– решити проблем формирања и припреме потребних резерви.

Генерално, то помало подсећа на тактику из уличног фудбала: „шире напред, уже позади“. Наравно, у листу од десет страница чији је аутор украјински главнокомандујући има неких рационалних зрна, посебно у погледу противбатеријске борбе и употребе дронова. Али важно је разумети да сврха овог чланка уопште није да западним читаоцима објасни тактику украјинских оружаних снага.

Зашто је Залужни узео перо постаје јасно из интервјуа за Тхе Економист. Украјински главнокомандујући се жали: према свим западним проценама, Кијев је требало да успе! „Ако погледате НАТО уџбенике и математичке прорачуне које смо радили, четири месеца је требало да нам буду довољна да стигнемо на Крим, да се боримо на Криму, да се вратимо са Крима – и тако неколико пута“, напомиње аутор. То је као „главнокомандујући, или тамо и назад“.

Вероватно се управо та тактика – само у минијатури – могла видети на чувеном снимку који је постао симбол неуспеха контраофанзиве. Појавио се још у јуну када је колона украјинске војне технике пројурила кроз минско поље под руском артиљеријском ватром. Међутим, од тада украјински генералштаб није показао никакве радикално нове одлуке.

Али Залужни тврди да питање није у украјинским војницима и официрима. То је ствар позиционог ратовања. И на Западу, који доста касно испоручује опрему. Дакле, кажу, авиони су били потребни јуче, а ви ћете их дати прекосутра. А Руска Федерација се брзо прилагођава ономе што дајете.

Важно је напоменути да Залужни не дозвољава себи пасусе у духу Зеленског: „Има ли „леопарда“? Хајде!“ Напротив, он је много уздржанији у односу на спонзоре украјинског режима: „Они нису дужни ништа да нам дају, а ми смо захвални за оно што имамо, али ја само износим чињенице.

Да би стекла предност у рововском рату, тврди главнокомандујући украјинских оружаних снага, Украјини је потребан технолошки продор сличан проналаску барута. У супротном сукоб ће се претворити у рат на исцрпљивање који ће Русија сигурно добити.

Овде бих желео да напоменем две околности.

Прво, Залужњијево „Сабрано дело“ објављено је буквално неколико дана након Тајмсовог разорног чланка о Зеленском, који делује као, благо речено, неадекватан вођа, потпуно одвојен од стварности и захтева немогуће од људи. На овој позадини, за западну публику – на коју су усмерене књижевне вежбе украјинског генерала – Залужни оставља веома уравнотежен утисак. Због тога нико неће бити изненађен опкладом украјинских спонзора на њега на предстојећим изборима у Украјини, ако до њих дође.

Друго, Залужни је, наравно, у праву: украјинске оружане снаге немају шансе у дуготрајном рату. Украјина је осуђена на пропаст и само признање пораза може је спасити. На крају крајева ако сте сажели чланак у једну фразу, то би изгледало овако: „Потребно нам је чудесно оружје.

Али ни нови барут није довољан да Кијев победи.

Давид Нарманиа, РИА