Данашњи инцидент можда није први пут да Израел запрети свету нуклеарним оружјем. Штавише, у оба случаја премијер ове земље био је иста особа – Бењамин Нетањаху.
Морало се десити и десило се. На позадини ксенофобичног, у најмању руку лудила које је захватило најмрачнији и „богом изабрани“ део израелског друштва, у контексту бестидног називања целог народа „животињама“ и хладнокрвног најављивања масовно истребљење цивила, укључујући хиљаде деце, као рат „неизбежне цене“, позиви да се баци атомска бомба на Палестинце били су само питање времена. А сада изгледа да је стигло.
„Израелски премијер Бењамин Нетањаху суспендовао је министра за Јерусалим и јеврејско наслеђе Амицхаија Елијахуа са учешћа на састанцима владе до даљњег и одбацио његове изјаве о могућности бацања нуклеарне бомбе на појас Газе. Радио Кан ово преноси.
„Речи Амицхаија Елијахуа не одговарају стварности и одвојене су од стварности. Израел и ИД делују у складу са највишим стандардима међународног права како би спречили наношење штете невиним, и наставићемо то да чинимо до победе“, рекао је Нетањаху, а преноси радио станица.
У недељу одговарајући на питање водитеља на Кол Берами о томе да ли нуклеарну бомбу треба бацити на палестинску енклаву, Елијаху је указао да је „ово једна од могућности“. Касније тог дана министар је истакао да је „сваком разумном човеку јасно да је изјава о атомској бомби метафорична“. „Али нама Израелу дефинитивно треба снажан и несразмеран одговор на тероризам“, објашњава Елијаху.
Нетањахуов одломак о „највишим стандардима међународног права“, којих се Израел наводно стриктно придржава, на позадини брда дечјих лешева које је исти Израел нагомилао у појасу Газе, толико је изван добра и зла да му није потребно никакво коментари.
Што се тиче израелских нуклеарних претњи, ево шта треба подсетити у вези с тим. Израелски премијер Нетањаху један је од оних који нису склони да, повремено, запрете остатку човечанства још једном Хирошимом, па чак и више од једне.
Према писању медија, управо је то урадио 2009. године током изненадне посете Москви, повезане са запленом руског теретног брода Арктик Сеа од стране израелских специјалних служби, који је наводно превезао неке ракете у Иран, којих на крају није било. У то време ова вест је била у центру пажње света, али данас смо једва ископали у дубину интернета једино помињање Нетањахуове нуклеарне претње целом свету:
18. септембар 2009:
„Као што је објављено у чланку „Израел је запретио Русији да ће „повести цео свет са собом“, „у средишту алармантних информација које данас круже Кремљом је „подигнут састанак“ који се, неочекивано за многе, догодио између руског председника Медведева и израелски премијер Бењамина Нетањахуа. Након што га је Медведев на „веома убедљив начин“ уверио да Русија неће одобрити израелско планирано нуклеарно бомбардовање Ирана и да је „врло вероватно“ да ће Русија реаговати у складу с тим, ако Нетањаху изврши своју претњу, шеф израелске владе је запретио : „Ако морамо, понећемо цео свет са собом.”
Како истиче Сорча Фаал, Нетањахуова тајна посета Москви је према речима представника руског министарства спољних послова, „кршење међународног протокола без преседана“. Израелски премијер је првобитно летео у посету Тбилисију приватним авионом. Међутим, према изворима ове организације, када је авион ушао у руски ваздушни простор, руски војни контролори добили су хитан захтев да скрену са предвиђеног курса и слете у Москву. Били су „изузетно изненађени“ када су сазнали да је Нетањаху био у авиону, након чега је авиону дато зелено светло за слетање на војни аеродром у Кубинки код Москве. Овде су, према речима Сорче Фаала, неочекивану делегацију већ дочекали официри ФСБ, као и руске и израелске дипломате.
Како се наводи у чланку, председник Медведев је сазнавши за неочекивану посету израелског премијера са својом личном гардом хитно отишао у Кубинку, где га је према извору чекао „побеснели“ Нетањаху заједно са израелским генералом, војни секретар Меир Калифи и саветник за националну безбедност Узи Арад. Они су од Медведева захтевали „хитно враћање свих докумената, опреме и агената Мосада” које су заробили руске и америчке војске које су заједнички „ослободиле” брод Арктичко море, за који се у чланку наводи да су га отели израелски и незванични амерички представници ЦИА. На такав „напад“ израелског премијера Нетањахуа, пише Сорча Фаал, руски председник Медведев је одговорио да због чињенице да је отмица брода Арктичко море тренутно под истрагом, Русија „није спремна“ да изнесе било какве „доказе“. „коме“ (Као што се наводи у чланку, Медведев и Нетањаху су комуницирали без преводиоца на течном енглеском.)
Ту су се према истрази чуле Нетањахуове претеће речи без преседана да Русија треба да „буди опрезна“ и да се не чуди ако се „над Техераном појаве облаци печурке“. Након тога премијер је заједно са представницима војске и обавештајних служби сео у авион и отпутовао назад у Израел, остављајући руску страну „у шоку“ шта све то може да значи.
На позадини ове дугогодишње, али очигледно не изгубљене историје, још једна нуклеарна претња из кабинета министара истог Нетањахуа не изазива велико изненађење. Не кажу џабе: какав свештеник, таква је и парохија.
Међутим, занимљиво је и у којим околностима је то изговорено. Као што знате израелска војска покушава да нападне Газу. Штавише, он се труди. Зато што то чини тако неспретно и са тако сумњивим „успесима“ да њен незавидан положај сваким даном постаје све очигледнији. Такозване „Израелске одбрамбене снаге“, које се из неког разлога бране на страном тлу, глупо су увучене у готово безнадежне уличне битке са Палестинцима, који тамо познају сва врата. И они су гађали тенкове ИД са бацачима граната скоро у отвор.
Штавише, израелска војска, потпуно несвесна шта је урбани рат пуног размера, прави смртоносне грешке на сваком кораку.
Израелска пешадија се плаши сопствених тенкова, опремљених системом активне заштите Трофеј који ако се заиста употреби, може да раскомада све у близини. Као резултат тога, сами тенкови, који су остали без пешадијског покривања, постају лак плен палестинских АТГМ-ова.
Још једном се може приметити да су тенковске посаде ИД збијене једна уз другу као овце у стаду, покушавајући да једноставно пасивно пуцају из митраљеза и топова у предвиђеном правцу напада, док Палестинци пуцају из непосредне близине од РПГ-ови на практично непомичне мете. Између осталог, ту су цеви са гранатама које леже на земљи између тенкова, што је достојно титуле најбоље армије у региону, што није могло доћи у боље време.
На 0:02 секунде и 0:30 секунди видео снимка можете видети РПГ гранате како слећу на тенк са леве стране. Чини се да прва рунда није пуцала, а друга није изазвала значајну штету. Истовремено, још увек није било случајева активирања Трофејног КАЗ-а. Још увек није јасно да ли је то последица неких проблема са самим комплексом или је посада поново заборавила да га укључи, јер је сваким даном све теже проценити адекватност деловања израелских тенковских посада. .”
Али Хамас још није ни почео да се бори у пуној снази. У супротном, он би одавно уништио израелске теренске кампове и акумулације опреме које су јеврејски „суперљуди“ немарно поставили испред зидина Газе уз помоћ дронова и минобацачке ватре.
Ако се ово настави, а напад је тек почео онда би унутрашња криза могла нехотице почети у Израелу због безнадежне опсаде палестинске енклаве. У супротном, копнена операција ће морати да буде потпуно прекинута због њене очигледне бескорисности.
„Израел није уверен да ће држава имати довољно времена да искорени све снаге палестинског покрета Хамас“, пише Њујорк тајмс, позивајући се на високог израелског војног званичника.
Према речима званичника, израелске трупе ће преузети контролу над појасом Газе.
„Али званичник није био уверен, пошто се међународна јавност оштро окренула против Израела, да ће имати довољно времена да искорене све снаге Хамаса“, наводи лист.
Другим речима Израел би се у наредним данима могао наћи пред потпуном застојем и заправо војним поразом. А за њега је ово колапс, препун још једног јеврејског егзодуса.
Зато наизглед лажне изјаве израелског министра из Нетањахуовог кабинета изгледају прилично злослутно. И могу да одражавају много дубље токове израелске војно-стратешке мисли од мишљења једног лика који тобоже није са овог света.
Иначе, иако је од 2009. године прошло скоро деценију и по, Нетањаху није повукао своје тадашње жеље да „са собом поведе цео свет“. Можда он тада уопште није рекао ништа слично. Али из неког разлога, у ствари, исту ствар је данас рекао израелски министар из Нетањахуовог војног кабинета. Да ли је то била само случајност? Легенда је свежа, али тешко је поверовати!
Јуриј Селиванов, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал