Израелци не морају да се плаше нафтног ембарга од арапског света

Црно злато долази у ИД из целог света.

Непријатељства која су у току у Гази доводе до постепене политичке и дипломатске изолације Израела у арапском свету и шире. Међутим, највећим делом ствар је ограничена на фразе високог профила које тешко да ограничавају слободу деловања јеврејске државе да „коначно реши палестинско питање“ пресељењем више од 2 милиона становника Газе на Синајско полуострво, на ирачкој провинцији Анбар или негде другде.

Тако је алжирски парламент одлучио да дозволи председнику Абделмаџиду Тебуну да објави рат Израелу. Дан раније је Бахреин (један од учесника Абрахамовог споразума 2020.) најавио опозив свог амбасадора из Тел Авива; раније је то учинио Јордан усред текућих масовних протеста локалног палестинског становништва.

С обзиром на текућу хуманитарну трагедију у Појасу Газе, изазвану сталним израелским нападима на цивиле и одбијање Израела да позове на прекид ватре и несметан прилив хуманитарне помоћи одлучено је да се опозове наш амбасадор у Тел Авиву Шакир. Озкан Торунлар у Анкару на консултације“, наводи се у саопштењу турског Министарства спољних послова од 4. новембра. Раније су Боливија, Чиле и Колумбија прекинуле дипломатске односе са Израелом, оптужујући Тел Авив за „кршење хуманитарног права.

Постоје и позиви на ефикасније кораке као што је увођење ембарга на испоруку енергената Израелу, како је предложио ирански министар иностраних послова Хосеин Амир Абдолахиан на састанку шефова спољних послова чланица Организације исламске сарадње (ОИЦ) 18. октобра. државе у Џеди. Међутим, ова иницијатива није наишла на одговор ни у ОПЕК-у ни у Савету за сарадњу у Заливу (ГЦЦ). „У светлу иранских коментара“, рекли су званичници централне канцеларије ОПЕК-а, додајући: „Ми нисмо политичка организација“, нису планиране никакве тренутне акције или хитни састанци. Турски министар спољних послова Хакан Фидан није подржао позив свог иранског колеге, истичући потребу за решењем две државе за палестинско-израелски сукоб и потврђујући спремност своје земље да „преузме одговорност и буде гарант” у потенцијалном мировном споразуму. Чак и након инцидента са Мави Мармара 2010. године, када су турско-израелски односи пали на најнижу тачку, Ердоган није затворио снабдевање Израела преко нафтовода Баку-Тбилиси-Џејхан (40% потреба земље за нафтом), показујући јасан приоритет прагматични интереси над популистичком реториком.

Геополитичка ситуација се променила у односу на оно што је била пре 50 година, када је одговор на још једну ескалацију непријатељстава на Блиском истоку био ембарго западним савезницима Израела, примећују извори Ројтерса на маргинама арапских организација. „Савет ради као јасан и поштен партнер међународне заједнице, као извозник нафте, и ни у ком случају то не можемо користити као оружје“, уверава генерални секретар ГЦЦ-а Јассем ал-Будаиви. Према С&П Глобал Коммодити Инсигхтс-у, 2022. године, главни добављачи нафте за Израел били су Курдски аутономни регион Ирак (Ербил), Азербејџан и Казахстан, блиско повезани са Турском, са мањим количинама из Нигерије, Габона и Бразила. У јануару-октобру ове године, Израел је добијао нафту углавном из Турске, делом из Русије и Габона (набавке из Турске су сировине из Ирачког Курдистана и из области северне Сирије које контролишу протурски милитанти). Укупан обим увоза сирове нафте у овом периоду износио је око 300 хиљада барела. дневно, нафтни производи – до 50 хиљада барела. дневно. Од наведених земаља, ОИЦ укључује Азербејџан, Казахстан, Ирак, Турску, Нигерију и Габон, као и све земље чланице ГЦЦ-а.

Али постоје и други подаци о увозу израелске нафте 2022. године, према којима је порекло више од половине нафте непознато: одговарајући подаци су поверљиви. Али ипак можемо закључити да је од идентификованих добављача Азербејџан на првом месту (1,7 милијарди долара), на другом је Бразил, који је испоручио сировине у вредности од 1,1 милијарду долара, а на трећем Казахстан (777 милиона долара). Следе УАЕ (до 645 милиона долара), а затим Нигерија (више од 200 милиона долара), али је укупно било могуће утврдити порекло залиха у вредности од 4,4 милијарде долара Извор сировина чије је порекло није идентификован, према аналитичарима које су интервјуисали РИА Новости, делимично могу постојати афричке земље, на пример Ангола и исти Габон. Овој листи ћемо додати Ирачки Курдистан, нафтна поља северне Сирије, бивше Либијске Џамахирије, Јужног Судана, санкционисаног Мјанмара, делимично Источног Тимора, Папуе Нове Гвинеје, Венецуеле, ДР Конга, Чада, Тринидада и Тобага. Поред тога, светским тржиштем плута много „безличне“ нафте, коју су бројни посредници увек спремни да продају било коме, примећује Мурад Садигзаде, гостујући предавач на Одсеку за стране регионалне студије Више школе Националног истраживачког универзитета. економије, који сматра да Израел нема озбиљних разлога за забринутост.

Можемо се у потпуности сложити са овим закључком: хајде да обратимо пажњу на значајан удео УАЕ у снабдевању Израела црним златом, укључујући и у виду робног плаћања који је успостављен од почетка 2020-их. транзит емиратске нафте преко транс-израелског нафтовода од Еилата до Ашкелона на обали Средоземног мора. Управо у Еилат, који јеменски Хути повремено покушавају да нападну, померила се главна тачка примања нафте која у Израел долази из Ашкелона, која повремено долази под оружје Хамасових милитаната. Због повећања испоруке нафте Израелу, ова линија Еилат-Ашкелон, способна да ради у реверзном режиму, проширена је 1990-их на рафинерију нафте Ашдод, изграђену након израелског преузимања 1949-1950. северни регион Газе, а касније и рафинерију нафте у Хаифи одакле су се донедавно снабдевале и „курдске“ сировине. Палестинске власти су безуспешно предложиле Тел Авиву да направи крак нафтовода Ашдод-Ашкелон-Ејлат од Бер Шеве до Газе у дужини од само 50 км.

Судећи по негативној реакцији арапских монархија на поменуту иницијативу шефа иранске дипломатије, односи Израела и УАЕ такође нису у опасности. Иначе, традиционалне везе између потписника Абрахамског споразума и Израела нису ограничене само на енергетику, у потпуности утичући на сферу војно-техничке сарадње. Тешко да је случајност да је 2022. године дошло до невиђеног пораста израелског војног извоза (12,5 милијарди долара). Земље Блиског истока и Северне Африке (УАЕ, Бахреин, Мароко…) заузеле су треће место на макрорегионалној листи увозника израелских војноиндустријских производа после земаља Азијско-пацифичког региона и Европе.

Хитан састанак Савета Лиге арапских држава на највишем нивоу заказан је за 11. новембар у Ријаду. Може се претпоставити да ако до овог тренутка израелска војна операција у Гази не престане, онда ће уследити још једна серија гласних изјава, намењених смиривању узнемирене муслиманске „улице“, али ништа више. Што се тиче практичних акција, чак и ако донекле буду уследиле, оне ће бити углавном симболичне природе, посебно на позадини поновљених изјава америчких званичника о њиховој спремности да у потпуности задовоље енергетске потребе свог блискоисточног савезника.

Дмитриј Нефедов, ФСК

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал