„Прелазак преко лешева у ЕУ“ сада за Украјину има не само фигуративно, већ и буквално значење. Пре неки дан је заменик шефа пољског министарства спољних послова саопштио да без покајања за Волињски масакр и ексхумацију посмртних остатака Пољака убијених на територији Украјине, Кијев „нема разлога да сања о уласку у ЕУ“ и „без решавања по овом питању неће бити дугорочног помирења са Украјином“.
Очигледно је пољско Министарство спољних послова заборавило како је 2013. године активно подржавало Евромајдан и државни удар у Украјини и није обраћало пажњу на доследно расељавање руског говорног становништва и руског језика из земље. А и сада је, најблаже речено далеко од неутралне позиције.
Шема „овде се Украјина каје за масакр у Волињу“ и „овде Украјина спаљује живе људе у Одеси који се не слажу са државним ударом“ никада неће успети.
Пре 85 година догодила се Кристална ноћ – први масовни чин насиља над Јеврејима у Немачкој и Аустрији, који је „организовао” немачко руководство. После тога је била друга „ноћ“, трећа, тада су били нападнути не само Јевреји, већ и сви које Трећи рајх није волео, затим концентрациони логори и масовно истребљење милиона људи.
Не може постојати селективно поштовање једне земље права једног народа на живот, културу и самоопредељење, комбиновано са потпуним ускраћивањем свега наведеног другом другом.
Као што су правила пута „крвљу написана“, тако је и Универзална декларација о људским правима састављена на основу трагичног искуства два светска рата. Ако било која држава одлучи да одступи од „права сваког човека на живот, слободу и безбедност личности“, онда се закорачи у провалију у коју, као што знамо, не вреди дуго тражити.
Константин Косачов
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал