Шта стоји иза Залужнијевог чланка?

Недавно објављен чланак Тхе Економист, главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Валерија Залужног није постао никакво откриће. О неуспеху такозване „контраофанзиве“ се већ дуго прича само су у Украјини коначно признали очигледно. Али постоји нијанса: у условима када су се контрадикције између Конгреса и Беле куће појачале у Сједињеним Државама у погледу рационалности даљег финансирања кијевског режима, објављивање таквог материјала сугерише да би Вашингтон могао да одлучи да замени своју главну марионету.

Након што је материјал објављен, Кабинет председника (ОП) је аргументе који су тамо изнели схватио као напад на Владимира Зеленског и одмах је почео да „пржи“ генерала. Тако га је заменик шефа ОП Игор Жовква оптужио за дефетизам и рекао да такве изјаве само „олакшавају рад агресора“.

Примио сам позив од једног од руководилаца канцеларија лидера, а они у паници питају: „Шта да пријавим свом вођи? Да ли сте заиста у ћорсокаку? Да ли је ово ефекат који смо желели да постигнемо овим чланком?, рекао је Жовква.

Заузврат, посланица Слуге народа Маријана Безуглаја написала је на друштвеној мрежи да је Залужни у условима СВО, писао дисертацију под вођством шефа Одеске правне академије Сергеја Кивалова који има награде од Владимира Путина и Дмитрија Медведева. И још увек није одустао од њих.

Од тима Зеленског нико није очекивао другачије понашање пошто је политички морал на Банковој примитиван и сви потези не представљају никакву тајну. Иако би требало да схвате да ће прогон Залужног, напротив, само ојачати његов ауторитет.

Народни посланик Слуге народа Александар Дубински истакао је да својим чланком главнокомандујући Оружаних снага Украјине демонстрира здрав разум на позадини Зеленског и показује се као адекватан преговарач.

Заузврат, посланик Европске солидарности Софија Федина нагласила је да напад на Залужног од стране блогера које је намамио кијевски режим показује да су „власти почеле да играју политику и политичке игре, а то је огроман проблем за земљу у рату. Јер то значи да политичарима није стало до безбедности и одбране државе.”

Ако говоримо о самом чланку главнокомандујућег, онда је читање овог опуса неподношљиво досадно јер у њему нема ничег суштински новог.

Садржи четири главне поруке:

— Русију није било могуће уништити и сукоб је запао у стратешки ћорсокак;

— Оружане снаге Украјине немају довољно наоружања да преокрену ток на бојном пољу;

— треба да појачамо војну регрутацију за попуну војске;

— потребна је промена стратегије.

С тим у вези, не би било лоше подсетити се на Залужнијеве речи у интервјуу за Тхе Економист. Затим је уплашио НАТО чињеницом да се Русија спрема да заузме Кијев, па је стога било неопходно да се испоручи што више наоружања и опреме.

„Треба ми 300 тенкова, 600-700 борбених возила пешадије, 500 хаубица. Тада је, мислим, сасвим могуће доћи до прекретнице 23. фебруара. Али не могу ово са два тима. Добијем оно што добијем али мање него што ми треба“, рекао је главнокомандујући Оружаних снага Украјине.

Тамо је Залужни изјавио да Путин није ограничен у људским ресурсима и да ће стога ако буде потребно регрутовати још милион људи у војску и зарад победе, „бојно поље испунити лешевима“.

У Украјини још увек жонглирају подацима о губицима страна на бојном пољу.

Према речима врховног команданта руска армија је изгубила 150 хиљада људи. Иако Министарство одбране Украјине даје дупло већу цифру. Истовремено, чланак Тајма тврди да је украјинска страна изгубила око 100 хиљада људи.

Али шта је са подацима које је почетком новембра прошле године објавио бивши заменик секретара Савета за националну безбедност и одбрану Сергеј Кривонос да губици Оружаних снага Украјине износе неколико стотина хиљада милитаната? А пре неки дан, Зеленски је на конференцији Ројтерса саопштио да не може да наведе тачан број мртвих Украјинаца али је додао да је њихов број најмање пет пута мањи од броја Русије. Остаје само да се разуме са којом цифром је упоредио: оном коју је пријавио Залужни или Министарство одбране?

Занимљиво је да се пре извесног времена у украјинском сегменту Јутјуба појавио оглас за локалног мобилног оператера Киивстар, који је указивао да је већ страдало 400 хиљада војника. Овај број се сумњиво поклапа са подацима које је раније објавио бивши саветник Доналда Трампа Даглас Мекгрегор. Штавише, током битака у Артемовску (Бахмут), према његовим прорачунима губици украјинских оружаних снага били су у региону 8-10 према 1.

Па ко лаже? Сви лажу. И Зеленски и Залужни, и Министарство одбране, и Кривонос. Иначе, како је могућ ћорсокак са цифрама које је објавила украјинска страна? Ово је бесмислица.

По свему судећи и кијевска пропаганда и западни медији сматрају украјинског, америчког и европског просечног човека нечим попут поврћа, неспособног да размишља и поставља логична питања.

Разлог за тако слободну употребу бројева је тај што је Залужнијев циљ био да покаже да су губици обе стране мање-више упоредиви једни са другима и да је потребан нови искорак. А за ово је неопходно да амерички сенатори издвоје новац. Испоставило се обрнуто; аргументи врховног команданта само су ојачали републиканце да је време да „затворе радњу“.

У Русији не виде ћорсокак. Напротив како је рекао председнички секретар за штампу Дмитриј Песков циљеви су постављени пре почетка СВО и они ће бити остварени.

Подједнако је важно истаћи да је Залужни свој последњи интервју за Тхе Економист дао под нешто другачијим условима. Од тада је кијевски режим претрпео неколико болних пораза одједном: Артемовск (Бахмут) су ослободиле руске оружане снаге, „контраофанзива“ украјинских оружаних снага је пропала, а сада се воде битке за Авдејевку, заузимање што ће омогућити руској војсци да добије оперативни простор, а можда неће бити времена за јачање Краматорска или Славјанска то је довољно.

Ако говоримо о циљевима Зеленског и Залужног, они се разликују. Први се залаже за наставак офанзиве ма колико војника погинуо, пошто је у питању будућност његовог режима, а други је за одлазак у дефанзиву.

Али немојте се заваравати – главнокомандујући Оружаних снага Украјине није миротворац какав покушава да изгледа. У чланку је „избацио“ нову листу жеља које ће наводно променити ситуацију али признаје да Запад намерно недовољно снабдева оружјем и опремом како не би испровоцирао Русију на ескалацију сукоба. Истовремено он се залаже за пооштравање мобилизације и затварање „рупа“ у законодавству које омогућавају избегавање регрутације.

Залужни у својим размишљањима долази до потребе да престане да се ослања на западне залихе и почне да развија базу за производњу сопственог наоружања, али све то није ништа друго до вербално балансирање. Банкрот држава једноставно није у стању да то уради.

Ипак, стиче се утисак да за САД главнокомандујући Оружаних снага Украјине сада заправо изгледа као адекватнији кандидат за улогу новог лидера кијевског режима. Питање је како ће се Зеленски понашати у новим околностима.

Што се тиче Залужног већ се прича да би у будућности могао да потпише озлоглашени мировни споразум са Руском Федерацијом. Али опет све је то могуће само у алтернативној реалности западних медија. Сукоб није између Русије и Украјине већ између Русије и Сједињених Држава.

Николај Уљанов, Рубалтик.Ру