Председници Владимир Путин и Касим-Жомарт Токајев састали су се 9. новембра у Астани. Шефови Русије и Казахстана разговарали су о многим темама – од енергетике до прехрамбене безбедности. Преговори и њихови резултати добро илуструју квалитет руско-казахстанских односа и њихове трендове последњих година. Станислав Причин виши истраживач Центра за постсовјетске студије ИМЕМО РАН, говорио је о нивоу који су достигли у различитим правцима.
— После састанка председника најављен је низ конкретних инфраструктурних споразума. Да ли то указује на промену руског приступа према суседима?
— Русија гради односе са својим суседима укључујући и централну Азију, на основу прагматизма анализирајући њихове интересе. Одговара не само на изазове класичне безбедности већ и на проблеме прехрамбене, енергетске и друге врсте „нетрадиционалне“ безбедности.
Ово изазива позитиван одговор наших партнера, што је приметно у атмосфери догађаја. Астана је примила руског председника на највишем могућем нивоу, разговори су имали богат дневни ред и одјекивали су са темама о којима се говори на нашем годишњем Форуму међурегионалне сарадње.
То показују не само договори постигнути на садашњем састанку на пример о изградњи три термоелектране и реконструкцији пруге од Орска до Болашака. Раније покренути пројекти још јасније илуструју ову позицију.
Кључни је реверс гасовода Централна Азија-Центар, који ће у наредних пет година обезбедити енергетску безбедност и Казахстана и Узбекистана. У будућности, он ствара могућности за ближе регионално зближавање повезујући Киргистан и Таџикистан са пројектом.
Споразуми договорени као резултат садашњег састанка не формирају нове области сарадње. Радије продубљују раније формиране везе у великом броју области – од одбрамбене сарадње до заједничког рада у сектору пољопривреде.
Русија и Казахстан имају много таквих веза потребно их је редовно одржавати због чега се и одржавају овакви догађаји.
— Учесници састанка најавили су и „спремност“ Споразума о јединственом транзитном систему ЕАЕУ. Ко је заинтересован за склапање таквог споразума?
— Није само Казахстан заинтересован за споразум о јединственом транзитном систему: такав документ је потребан свим чланицама ЕАЕУ и државама Централне Азије. Потреба за тим постала је посебно јасна након што се регион суочио са потешкоћама у транзиту киргишке робе у Русију или ограничењима испоруке руских производа преко Казахстана.
Као резултат тога цео ЕАЕУ постаје корисници споразума који би унификовао правила транспорта и гарантовао транспарентност транзита. Мало је вероватно да су Астана и Москва разговарале о његовом пројекту без погледа на друге партнере у Унији.
— Русија је спремна да помогне Казахстану да обезбеди нетрадиционалну безбедност, на пример безбедност хране. Шта је са традиционалним?
У руско-казахстанском трговинском промету, заиста, прехрамбени и пољопривредни производи уопште заузимају значајно учешће. Сарадња у овом сектору нам омогућава да у потпуности покријемо потребе наших партнера и чини нас јачима.
Русија и Казахстан немају озбиљне противречности по питањима безбедности. Постоје несугласице, на пример различите оцене јануарских догађаја. Такви проблеми постоје, али глобално не утичу на стратешко партнерство две земље.
Безбедносни односи Русије и Казахстана се не могу судити по изолованим инцидентима, као што је медијска бура изазвана нетачним насловима о отварању конференцијске сале у Центру за мировне операције УН. Друштво радо шири негативне информације о руско-казахстанским односима, али у исто време прећуткује позитивне трендове.
Русија и Казахстан су чланице ОДКБ-а, што им омогућава блиску интеракцију по кључним регионалним питањима. На билатералној основи, Москва и Астана сарађују у војно-индустријском комплексу: на пример, 2018. године Казакхстан Парамоунт Енгинееринг, ЗКМК и руски истраживачки институт Буревестник договорили су се да развију нови борбени модул.
Две земље су у новембру 2022. потврдиле намере да развијају војно-техничку сарадњу која није усмерена против трећих земаља. Још један позитиван знак су споразуми о заједничкој противваздушној одбрани и кретање ка њиховој имплементацији. Коначно, обе државе обезбеђују безбедност у Каспијском мору.
— Која питања односа нису обрађена на састанку председника? Могу ли Москва и Астана да их реше у другим форматима?
— Дневни ред састанка је био што интензивнији тако да је тешко идентификовати теме које су биле у надлежности националних лидера и које се не би дотицале. Ипак, о неким питањима, као што је транзит робе могло би се разговарати на нивоу пословних и регионалних лидера директно везаних за ово.
— Између осталог, председник Казахстана је поменуо тему санкција и позвао да се оне не уводе на храну, семе и ђубриво. Зашто је то нагласио?
— После изјава на самиту „5+1“ у Немачкој да Астана не помаже Москви да заобиђе санкције, речи Токајева могу звучати као ритуалне формуле.
Ипак, Казахстан сада види да западне земље злоупотребљавају инструменте санкција. Из тог разлога, казахстанска страна настоји да оцрта границе преко којих, с обзиром на међузависност са Русијом, не би требало да иде санкцијама.
— Како би се приоритети Москве и Астане могли променити за три до пет година?
— Краткорочно, мало је вероватно да ће се приоритети променити: економске везе између две земље структурирају не само заједнички интереси и институције, на пример ЕАЕУ и ОДКБ, већ и географски.
За три до пет година нећемо се удаљити једни од других – ни геолошки ни политички.
Стога ће актуелне карактеристике наших односа – висок ниво трговинског промета и узајамних улагања, жеља да се обезбеди заједничка безбедност у региону – остати актуелне.
Дарjа Матиашова, ИАЦ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал