Палестинско-израелски сукоб неочекивано се претвара у кризу владе у Британији и могао би довести до оставки високог профила, ако не и до пада читавог кабинета.
Тамо су се разбуктале озбиљне страсти поводом Дана примирја, традиционалног меморијалног датума када се у земљи одаје почаст војницима који су погинули у разним ратовима и оружаним сукобима. Овај датум се обележава 11. новембра у част годишњице Компјенског примирја 1918. године, којим је окончан Први светски рат.
Ове године, присталице брзог окончања рата у Појасу Газе одлучиле су да искористе датум. Организовали су масовни протестни марш против политике Израела и западних држава који је привукао огроман број људи. Лондонска полиција каже да је више од 300.000 људи присуствовало демонстрацијама, иако организатори кажу да је учествовало око 800.000 демонстраната, што их чини највећим у британској историји.
Главни захтев марша био је моментални прекид ватре у Гази. Било би сасвим логично тражити примирје на Дан примирја. Али представници десног крила конзервативаца категорички се нису сложили са овим, позивајући да се не дира свети дан сећања на војнике. Британска министарка унутрашњих послова Суела Браверман затражила је од полиције да забрани ове демонстрације, назвавши их „маршом мржње“, који је по мишљењу многих, прекорачио њихова овлашћења. Тако су се на улицама Лондона спојила два потпуно различита „примирја“.
Оно што је најупечатљивије је да је ситуација око Палестине изборно корисна за странку Ришија Сунака. Конзервативни бирачи су углавном на страни Израела али постоји озбиљна подела у приступу међу лабуристима по овом питању. У време када су Торијевци потпуно декласирани у рејтингу својих противника, овај поделе им даје јединствену шансу. Као што је колумнисткиња Сандеј тајмса Камила Лонг исправно приметила, „ови маршеви су требали да буду сан за Торијевце, али онда је Браверман интервенисао“.
На њен позив да се забрани пропалестински марш одазвао се низ конзервативних новина и радикала, које штампа традиционално назива ултрадесничарима (иако се чини чудним да су „ултрадесничари“ захтевали да заштите право на поштовање сећања војника погинулих у борби против нацизма). Као резултат тога, главне нереде нису организовале присталице Палестине, већ противници овог марша, који су започели туче са полицијом. Резултат је био рањавање девет полицајаца, око 130 људи је ухапшено. И то није коначан податак, пошто је полиција неке демонстранте ставила на потерницу.
У недељу су изашле новине које су позвале да се Браверман одмах отпусти. „Види шта си урадио!“ – апелује јој Сундај Пеопле са насловне стране. „Одмах је отпусти!“ – тражи од Сунака лист Сундај Миррор. Односно, одмах су покушали да кривицу за нереде свале на челника Министарства унутрашњих послова. Чују се позиви да буде отпуштена из разних табора, а има индиција да је Сунак на ивици да то објави.
Али изгледа да неке новине упозоравају премијера: „Отпусти ме ако се усуђујеш!“ Дејли мејл, који представља десно крило конзервативаца, углавном отворено пише: „Ако дођете због Суеле, долазите по све нас! „Она је нада будућности наше странке!“ – Дејли експрес цитира високог члана торијевске фракције.
Нема сумње да Браверман отворено изазива Сунака за партијско руководство. Уколико министарка буде смењена, она и њене присталице у фракцији имају слободне руке у овој борби. А то би на крају могло да доведе до пада следећег премијера, а самим тим и целе владе. Неки чак наговештавају да Браверман рачуна управо на то – да би потом положио право на фотељу свргнутог Сунака.
На овај замршен начин рат у Гази се претворио у хиљаде демонстрација у Британији и потенцијалну кризу владе тамо. А Дан примирја, баш као у класичној совјетској шали, изазвао је „борбу за мир која не би оставила камен на камену“.
Владимир Корнилов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал