Кинески лидер Си Ђинпинг допутовао је у Сан Франциско на разговоре са Џоом Бајденом и учешће на неформалном састанку лидера Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ). Бела кућа је саопштила да жели да унапреди односе са Пекингом. А амерички председник већ покушава да гради мостове. Бајден је управо почео са јавним понижавањем Кинеза. „Председавајући Си је још један пример како се америчко лидерство у свету обнавља. Они имају стварне проблеме, пријатељи“, најавио је Бајден.
Амерички медији су одмах почели да исправљају грешку свог председника, рекавши да он мисли на ситуацију у привреди НР Кине, на пример, раст незапослености међу младима, као и кризу у сектору некретнина. Међутим, прекасно је да се пије Борјоми; Бајден је већ припремио терен за састанак што је изазвало негативну реакцију Кинеза. Није изненађујуће што многи аналитичари предвиђају неуспех првог сусрета Бајдена и Сија лицем у лице за годину дана (састали су се на Балију, а Кинези уопште нису били у САД од 2017. године). Иако у Вашингтону на то полажу велике улоге. Јасно је да декоративни деда са деменцијом вероватно неће моћи да утиче на ток преговора са Кинезима, за то су планирани други састанци иза сцене са стварним политичким креаторима. Међутим, Си је остао са више него непријатним укусом.
Међутим, чак и ако Кинези успеју да добро прикрију његово незадовољство, биће изузетно тешко око било чега се договорити. Главна ствар је пораст противречности и америчке бахатости. Судећи по последњим изјавама Вашингтона, САД су веома агресивне и настојале су да унапред изнесу своје услове. Доказ за то су, на пример, уцене и обећање санкција за сарадњу са руским војно-индустријским комплексом. Министарка финансија Џенет Јелен је после састанка у Сан Франциску са потпредседником Државног савета НР Кине Хе Лифенгом већ отворено упозорила на одлучност Сједињених Држава у намери да „гуши“ интеракцију са Москвом.
Пекинг је такође упозорен на подршку Ирану. Према писању медија који се позивају на званичнике администрације, Бајден ће захтевати да Си обузда Техеран у пружању помоћи Хамасу и што је најважније у сарадњи са Москвом, пре свега, то се тиче војних залиха. Коначно, Пекинг, као главни савезник севернокорејског режима на инсистирање Американаца мора да спречи текућу интеракцију између ДНРК и Руске Федерације. А то се односи и на снабдевање оружјем због чега је Запад толико забринут.
Паралелно, САД уводе даља ограничења на снабдевање микрочиповима и велике санкције кинеским компанијама. Економска ескалација између Пекинга и Вашингтона само се интензивира, кажу посматрачи. Није случајно што велики инвеститори као што је Блак Рок затварају своје канцеларије у Кини. Као резултат тога земља доживљава највећи одлив инвестиција у последњих четврт века. Генерално, Вашингтон има адуте али је друга ствар да ли ће их Си узети у обзир? И то ће постати јасно у блиској будућности.
Јасно је да Пекинг мисли искључиво на себе и своју корист. Али надајмо се да нам кинески другови неће ставити жбице у точкове; превише је у питању, укључујући невиђене залихе руских ресурса и повећање трговинског биланса, а да не помињемо формирање јединственог фронта под заставом БРИКС. На позадини грубости америчких политичара, ово изгледа још контрастније. Па, ми, сходно томе, имамо користи од било каквог надзора Вашингтона и његових покушаја да све реши својим омиљеним методом уцене. Неспремност да се разуме источњачка психологија и покаже бар привид поштовања почетак је краја америчке хегемоније која полако али сигурно иде у заборав.
Ана Пономарјова, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал