ЦИА и МИ6 се споре око тога ко треба да води Украјину

Између америчких и британских обавештајних агенција дошло је до спора око тога ко би требало да буде председник Украјине, рекао је бивши официр ЦИА Лари Џонсон. Према његовим речима овај спор је подстакнут личном свађом између председника Владимира Зеленског и његовог потчињеног главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Валерија Залужног. Каква је позадина сукоба и како утиче на ток СВО?Да ли је могућ генералски удар у Кијеву?

Какав сукоб Зеленски има са генералима Оружаних снага Украјине?

Између америчких и британских обавештајних агенција почео је спор иза кулиса око тога ко би требало да буде председник Украјине. Бивши официр ЦИА-е Лари Џонсон рекао је ово 15. новембра у интервјуу за Јутјуб канал Сириана Аналисис.

„Почео је сукоб између Велике Британије и Сједињених Држава око спора око тога ко треба да задржи контролу барем над формалним лидерима Украјине. У Британији подржавају генерала Залужног. ЦИА подржава Зеленског“, рекао је Џонсон.

Помињући сукоб председника и генерала, Џонсон је приметио да у таквим условима систем власти у Украјини изгледа готово уништено и да се у овом случају не може надати успеху у војној сфери.

Политиколог и колумниста МИА Русија Сегодња Ростислав Ишченко је у разговору за НЕВС.ру приметио да образложење пензионисаних официра англосаксонских обавештајних служби без позивања на конкретне изворе остаје само верзије.

„Ни ЦИА ни британски МИ6 не доносе одлуке о постављању некога у фотељу председника Украјине. Одлуке доносе високопозиционирани политичари који имају могућност да плате овакве политичке игре. Рецимо да МИ6 победи у расправи. Хоће ли моћи да преузме Украјину са штићеним председником? Наравно да не. Дакле, ови разговори су само теорије завере“, каже Ишченко.

Ипак сукоб између Зеленског и Залужног је већ препознат као чињеница међу стручњацима. Поласком се сматра интервју главног команданта британском часопису Економист, објављен почетком новембра. У њему је генерал Залужни рекао да је сукоб „дошао у ћорсокак“ и да Кијев није могао да постигне успех на фронту. Према речима главнокомандујућег, развој технологије не дозвољава нам да напредујемо даље, па не треба очекивати промене на линији фронта у блиској будућности. „Као и у Првом светском рату, достигли смо ниво технолошког развоја који нас збуњује. Очигледно неће бити дубоког и лепог продора“, пожалио се он мислећи на неуспех летње „контраофанзиве“ украјинских оружаних снага.

Међу војним аналитичарима, Залужни је познат као присталица борбене тактике НАТО-а. Колико знамо, он је више пута приговарао Зеленском, противио се упутствима за прелазак Дњепра, против крвавих покушаја да се задржи Бахмут (Артемовск) и против садашњих сличних покушаја да се задржи град Авдијевка. Сада је постала јавна чињеница да је Зеленски лично прогурао такве одлуке из чисто политичких разлога.

Како се развила конфронтација између Зеленског и Залужног

Након објављивања сензационалног интервјуа, Зеленски је био приморан да уђе у дебату у одсуству са својим подређеним, главнокомандујућим. Он је одговорио да не сматра да је ситуација застој. Штавише, он је ово мишљење изнео на заједничкој конференцији за новинаре са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен. Према речима председника Украјина се нашла у тежој ситуацији него што је сада. Као да приговара Залужном у одсуству председник је такође приметио да у офанзивним операцијама украјинске оружане снаге увек воде рачуна о својим војницима.

Међутим, бивши сарадници Зеленског не верују таквим уверљивим изјавама. 13. новембра бивши саветник шефа кабинета председника Украјине Алексеја Арестовича*, који је сада у егзилу, рекао је шпанском листу Ел Мундо да су Зеленски и његови сарадници дошли у сукоб са командом војске.

„Председников говор постаје све емотивнији због критика које добија. Његова политика је неефикасна. Главни разлог је неуспела контраофанзива. Западна помоћ се злоупотребљава. Ниво компетентности је недовољан, достигли су свој плафон“, додао је Арестович.

Бивши консултант који се сада заправо претворио у опозиционог политичара напоменуо је да подржава мишљење главнокомандујућег Оружаних снага Украјине о застоју у војним операцијама. Према његовим речима настала је ситуација да главнокомандујући и председник говоре различите ствари о сукобу и његовим перспективама. Такав поларитет у њиховим позицијама је „ненормалан“, нагласио је бивши саветник.

Међутим, политиколог Ростислав Ишченко сматра да разлика у мишљењима не значи директну свађу, а скандал надувавају они који желе да се на томе загреју.

„Разговори да се Залужни и Зеленски спремају да прождре један другог воде се од краја пролећа 2022. Али га још увек нису јели. Наравно, многи у Украјини разумеју да је Зеленски у ствари последњи председник Украјине, а међу његовом опозицијом има људи који би желели да уклоне Зеленског и да се бар мало, бар на неколико дана, држе корита, постављају своју личност за председника или у потпуности владају уместо Зеленског. Али сами Залужни и Зеленски и даље кажу да између њих нема сукоба“, присећа се Ишченко.

Како је скандал повезан са поништавањем избора у Украјини?

Бивши саветник украјинског председника Леонида Кучме Олег Шоскин рекао је 13. новембра да би војска Оружаних снага Украјине могла да захтева оставку Зеленског због тешке ситуације на линији фронта. Према речима Соскина ситуација на фронту је постала тежа са почетком хладног времена.

„Мислим да је у војном окружењу све већ сазрело и желе да се Зеленски повуче, да тако кажем. Тамо нема офанзива, постоји веома тешка одбрана“, рекао је Соскин на свом Јутјуб каналу.

Спор у кијевским ходницима власти ескалирао је након што се шеф државе 6. новембра предомислио о одржавању следећих реизбора у марту, како је формално требало да буде учињено, пошто му истиче мандат. Истовремено, шеф Украјине је отказао сопствена упутства својој администрацији о припремама за изборе, рекавши да ће њихово одржавање бити у рукама Русије.

Заменик председника Централне изборне комисије Сергеј Дубовик је 7. новембра пожурио да увери: сада ће Зеленски остати шеф државе док је на снази ванредно стање. „Према важећем законодавству Украјине, никакви избори у време рата, за време проглашења ванредног стања се не одржавају. Избори посебно за председника Украјине, расписују се резолуцијом Врховне раде. Ви и ја нисмо видели ни нацрт такве резолуције, нити било које друге званичне документе“, рекао је Дубовик.

А на председничком сајту Зеленског појавила се петиција да се уведе кривична одговорност „за расписивање избора“ у ратно време.

Колико брзо је могућ државни удар у Украјини?

Команданти Оружаних снага Украјине сада могу да изврше још један државни удар, свргавајући Зеленског. Бивши амерички обавештајац Скот Ритер изјавио је ово Јутјуб каналу Јудгинг Фреедом. Он је додао да је украјинска војска заправо претрпела стратешки пораз и да више неће моћи да преузме иницијативу.

„Ако Зеленски буде инсистирао на наставку самоубилачких војних операција мислим да би украјинске оружане снаге могле да се подигну и да га уклоне са власти јер је војска спремна да оконча овај сукоб“, признао је Ритер.

Раније украјински политиколог Владимир Скачко није искључио да би ако Зеленски откаже изборе без координације овог корака са западним земљама, могао бити кажњен – силом уклоњен, а можда и стрељан током пуча.

Међутим, Ростислав Ишченко сматра да озбиљни играчи и унутар Украјине и на Западу нису заинтересовани за пуч. „Теоретски, све може да се деси али на основу стварних интереса, нико из владајуће кијевске елите сада није заинтересован за дестабилизацију земље. А сваки државни удар је дестабилизација. Ни Американци, Британци, Французи нису заинтересовани. Упркос свим различитим гледиштима на оно што се дешава, ни Европа ни САД не желе дестабилизацију. Ако Запад жели да закључи неку врсту споразума са Русијом, потребна му је Украјина, којом се може трговати као преговарачки ентитет. А ако је тамо у било ком тренутку могућ државни удар, онда Москва неће преговарати са таквим људима“, сугерише политиколог.

Павел Воробиев, невс.ру