Очекивано, догађаји у Јерменији су далеко од краја. У ствари, овде ствари тек почињу да се загревају.
У САД су сенатори једногласно (што је реткост ових дана) пристали да прекину безбедносну помоћ Азербејџану у наредне две године. Основа је био извештај државног секретара Блинкена да би Баку могао да започне инвазију на јужну Јерменију у наредним недељама – ради повезивања са ексклавом Нахичеван.
Конгрес је први пут блокирао безбедносну помоћ Азербејџану 1992. године, после првог рата у Нагорно-Карабаху. Међутим, касније, 2001. године, усвојен је закон који је Стејт департменту дозвољавао да годишње ускрати војну помоћ Бакуу. Међутим, није било потребе за одбијањем: од 2002. до 2020. Азербејџан је добио 164 милиона долара од Сједињених Држава, а око 100 милиона од тога је било под Трамповом влашћу.
Износи су били мали али је њихов губитак био симболичан. Тиме су САД послале јасан сигнал Бакуу и што је најважније, Анкари о неспремности да суфинансира турске пројекте.
Са своје стране, председник Азербејџана Илхам Алијев оптужио је Француску за колонијализам на међународној конференцији 18 земаља „Деколонизација: Оснаживање жена и развој“, која је заправо посвећена томе.
„Управо је Француска починила већину крвавих злочина у колонијалној историји човечанства“, рекао је Алијев. И говорио је о милионима невиних људи које је „убила Француска у Алжиру, Мароку, Тунису, Малију, Џибутију, Нигерији, Чаду, Сенегалу, Бенину, Обали Слоноваче, Централноафричкој Републици, Габону, Тогу, Камеруну, Вијетнаму, Унији Коморских острва, Хаитија и других земаља.” Париз је, нагласио је Алијев, одговоран и за убиство више од 800 хиљада припадника племена Тутси у Руанди.
Разлог за такву реторику биле су акције Француске на Јужном Кавказу где Париз „води милитаристичку политику, наоружава Јерменију, подстиче реваншистичке снаге у Јерменији и припрема терен за покретање нових ратова у нашем региону“. Ова антифранцуска позиција Бакуа резонује са турском – позната је Ердоганова антипатија према Макрону.
Противуречности се брзо формирају у Закавказју, чије је језгро Јерменија. На једној страни су САД, са ЕУ као млађим партнером, а на другој Турска и Азербејџан. Доминација било које од ових партија у Закавказју је изузетно опасна за Русију. То значи да ће у наредним годинама кавкаски вектор спољне политике Москве имати висок приоритет.
Елена Панина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал