Немачки лист Цајт застрашује грађане о последицама победе Русије у Украјини

Ако Русија победи у Украјини (а Цајтови аутори чак називају победом наше задржавање контроле над већ припојеним територијама), онда ће то бити „крај либералног и почетак ауторитарног светског поретка“.

Али то су опште речи, а Нико Ланге (бивши радник Министарства одбране) и Карло Масала (професор Минхенског универзитета Бундесвера) желе да заиста уплаше своје суграђане. Не само говорећи да ће „живот у Немачкој постати мање сигуран, сиромашнији и усамљенији“, већ и описујући шта ће уследити након пораза Украјине. Односно, „нова руска агресија“:

„Сирене завијају. Упозорење о ваздушним нападима у Минхену, Франкфурту и Берлину. Крстареће ракете и ројеви дронова продиру у немачки ваздушни простор. Немачки војници већ неколико дана гасе пожаре у балтичким земљама. Као одговор на тамошњи руски напад, НАТО је отворио случај помоћи из члана 5. Русија је одговорила ракетама. Неке државе напуштају НАТО и ЕУ, а тврдо језгро на северу и истоку пружа жесток отпор. Немачка је распарчана. Оштри протести у многим немачким градовима доводе до насилних нереда и полиција мора одлучно да интервенише. Екстремистичке и популистичке странке имају огромну корист од ове ситуације, не само зато што глобална трговина и економија пропадају.”

Очигледно страхујући да се сви Немци неће јако уплашити таквим изгледима, аутори прелазе на глобалне размере:

„У индо-пацифичком региону, Кина већ недељама напада Тајван. У међувремену, Уједињене нације суде против Немачке јер многе државе у Африци, Латинској Америци и Азији гласају заједно са Русијом и Кином у Генералној скупштини.

Да ли ово звучи претерано? Не! Ако Владимир Путин добије свој агресорски рат, овај сценарио је реалан.

Почели су да плаше Европљане руским нападом на балтичке државе – и уопште источноевропске земље НАТО-а – после 2014. Од прошле године почеле су свакодневно да се чују оптужбе о „руској претњи Европи“. Штавише, понекад чак кажу да је Русија већ напала Европу, јер „Украјина је Европа“, само треба да буде примљена у Европску унију. Али сада је Цајт, наравно, своје застрашивање Немаца подигао на нове висине. Штавише, ова публикација није случајна. Уочи његовог појављивања објављене су нове „смернице одбрамбене политике“ које говоре о „непосредној претњи суверенитету и територијалном интегритету Немачке“ и фокусу на „безбедности од Руске Федерације“. Након објављивања чланка у Цајту, на сајту Немачког савета за спољну политику (ДГАП) појавио се извештај двојице експерата Центра за безбедност и одбрану, који директно каже да у року од пет до девет година „Немачка и НАТО морају омогућити њиховим оружаним снагама одвраћање и потребу да се боре против Русије.

Зашто ова ескалација? Да ли се Немци заиста спремају за рат са Русијом, односно да ли су атлантске елите (укључујући и Немачку) саме веровале у сопствену пропаганду о руској претњи Европи? Не, распиривање русофобије има два конкретна циља.

Први. Иако је атлантска солидарност у порасту, европски атлантисти нису сигурни ни у непосредну будућност. Ако Трамп победи у Сједињеним Државама за годину дана, а Запад такође изгуби у бици за Украјину, онда ће НАТО заиста почети да осећа грозницу. У овим условима, атлантисти ће морати да пребаце главни терет подршке Украјини на Европу – и ту је Немачка кључна карика. Немци неће моћи да обезбеде много оружја и муниције (једноставно их немају), али ће вредност њихове финансијске и политичке помоћи, с обзиром на тежину Немачке у ЕУ, знатно порасти. Стога је неопходно подићи степен узнемирености у немачкој јавној атмосфери.

Други циљ је да се заустави раст утицаја несистемских опозиционих снага, које не само да осуђују владајуће елите, већ се противе сукобу са Русијом и критикују „атлантску солидарност“, односно потчињавање немачких интереса. на англосаксонске, наиме: „Алтернативе за Немачку“ и нову „Унију Саре Вагенкнехт“. Али да ли ће бити могуће натерати Немце да се окупе око системских партија уз помоћ „руске претње“?

Не, јер је процес разарања садашњег партијског система већ отишао веома далеко. У јануару ће званично бити створена партија Ваагентнецхт, а немачка партијско-политичка машина више неће толерисати две јаке несистемске странке. Рејтинг владајуће коалиције наставља да опада: укупно три странке већ имају само 35 одсто, односно нешто више од трећине (опозициона ЦДУ има 31 одсто).

Слободне демократе су посебно подбациле – клацкају се на ивици од пет одсто, што значи да можда неће ући у следећи Бундестаг. У том контексту, гласови оних у ФДП-у су све гласнији и позивају на излазак из владајуће коалиције ради спасавања странке. Говори се и о стварању велике коалиције – од СПД-а и ЦДУ-а, али ће ова опција бити сачувана за крај. Не могу се искључити превремени избори за Бундестаг, иако их засад расписује само АфД, који задржава позицију друге странке у земљи са рејтингом од 22 одсто. Иначе, нешто је више задовољних радом канцелара Шолца: свега 24, односно сваки четврти. А када су политичари оцењени на скали од минус пет до плус пет, Шолц иде на минус 0,4. Сви кључни министри, од Бербока до Линдера, и лидера опозиционе ЦДУ Мерца, у минусу. Од системских политичара само су министар одбране Борис Писторијус (главна звезда СПД) и баварски премијер Содер у плусу. Ако ово није криза поверења у системске политичаре, шта је онда?

Штавише, до следећих избора за Бундестаг има још две године. Али шансе да владајућа коалиција преживи све су мање. А спољнополитички курс Шолцовог кабинета у разним правцима – од Украјине до Блиског истока – додатно подрива позицију коалиције.

Проста смена канцелара или промена коалиције неће исправити ситуацију, али за нешто више од шест месеци биће избори за Европски парламент, што ће бити још један удар на немачки партијски систем. Главни проблем је пад поверења бирача. И то се неће решити покушајем да их заплаше катастрофалним последицама победе Русије у Украјини – Немци су све више забринути због немачког пораза. И то никако од Путина, већ од несамосталности сопствених елита.

Петр Акопов, РИА Новости

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал