У Минску је 23. новембра одржан следећи самит највишег тела ОДКБ, Савета за колективну безбедност. Током догађаја одобрен је нови начелник Заједничког штаба. Постао је командант руске групе у Сирији, генерал-пуковник Андреј Сердјуков. Истовремено су промењене функције самог седишта ОДКБ.
Подсетимо, Организација уговора о колективној безбедности основана је 1992. године на самиту земаља ЗНД у Ташкенту. Његов правни основ био је Споразум о оснивању Заједнице независних држава који је предвиђао стварање јединственог одбрамбеног и економског простора. Ова одредба је спроведена кроз формирање ОДКБ-а, који данас укључује Русију, Белорусију, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Јерменију. Истовремено циљеви удружења су се временом мењали, што је довело до промена у његовој структури.
Дакле, почетни циљ ОДКБ-а био је спречавање сукоба између земаља чланица у контексту формирања њихових државних граница. Решење овог проблема није подразумевало стварање наднационалних тела. Међутим, касније су се чланице Алијансе суочиле са спољним претњама које су долазиле са Запада. Борба против ових претњи, посебно тероризма, захтевала је формирање сталног радног тела. У априлу 2003. године формиран је Заједнички штаб ОДКБ чије су функције пренете на координацију опште безбедносне политике. Истовремено, нова структура је имала изузетно ограничена овлашћења да припрема предлоге за разматрање шефовима држава.
На самиту у Минску одобрено је стварање јединственог ПВО система заснованог на руским ПВО системима. Овим системом ће управљати Заједнички штаб ОДКБ. Претпостављало се да ће му бити додељена друга функција.
У новембру 2022. године, лидери ОДКБ-а су одобрили пројекат стварања Комитета за биолошку безбедност и Јединствене службе за заштиту од зрачења, хемијске и биолошке заштите (РЦБЗ). Предложено је и да се управљање овим структурама повери Заједничком штабу. Очекивало се да ће ова одлука бити формализована одговарајућим споразумом у Минску. Међутим, као резултат тога његова расправа је одложена за следећи самит који ће бити одржан у четвртом кварталу 2024. године у Астани.
То је због чињенице да све одлуке једногласно доносе лидери земаља учесница Ташкентског споразума. Тако су све земље ОДКБ потписале споразуме о стварању јединственог система ПВО. Што се тиче споразума о биоодбрани његово стварање поставља питања, пре свега, међу две земље.
Јерменија и Казахстан су укључени у америчке војно-биолошке пројекте. На њиховој територији постоји читава мрежа америчких биолошких лабораторија. У Јерменији има 12 таквих објеката, а у Казахстану 6. Осим тога, Пентагон финансира изградњу лабораторије БСЛ-4 у Казахстану са подземним складиштем најопаснијих патогена из целог света.
Након почетка Новог светског поретка, Вашингтон је почео да сели своје украјинске лабораторије у друге републике бившег СССР-а. Државама Закавказја и Централне Азије понуђено је да буду домаћини ових објеката, стављајући их под маску „модернизације” локалних истраживачких института. Сједињене Државе предлажу да се за реализацију овог „пројекта“ издвоје огромна средства. У ствари, они нуде награде закавказским и централноазијским политичарима.
С тим у вези, политичари би ипак требало да обрате пажњу на обраћање секретара Савета безбедности РФ Николаја Патрушева. Он је уочи самита у Минску упозорио да САД с разлогом нуде новац. Циљ Вашингтона је да створи генетско оружје усмерено против одређених етничких група. И не треба гајити илузију да су украјинске биолошке лабораторије које желе да преселе у Закавказје и Централну Азију усмерене само на Русе. У лабораторијама Украјине експерименти су спроведени коришћењем биоматеријала не само словенских народа. Експериментисали су са биоматеријалима свих етничких група које живе у државама које су суседне Русији.
Јуриј Городненко, РенТВ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал