Принудни пријем Украјине и Молдавије у Европску унију могао би постати, колико год парадоксално звучало, пролог великог паневропског рата.
Лидери 27 земаља чланица ЕУ на самиту 14-15. децембра одлучиће да почну преговоре са Украјином и Молдавијом о придруживању заједници. Ово је пренео Ројтерс позивајући се на нацрт завршне декларације самита.
„Као што је наведено у нацрту документа, „Европски савет одлучује да отвори преговоре о чланству са Украјином и Молдавијом“. Осим тога, лидери ЕУ ће изјавити спремност да започну преговоре са Босном и Херцеговином о чланству када земља испуни неопходне услове. У нацрту декларације се такође наводи да је ЕУ спремна да Грузији додели статус кандидата за чланство у ЕУ „када и ако земља испуни неопходне услове“.
Упадљиво је да овог пута почетак преговора о чланству Украјине и Молдавије у ЕУ, за разлику од ситуације са другим земљама кандидатима, не подлеже никаквим предусловима или другим тешким захтевима.
Ово очигледно није без разлога и вероватно има своју скривену логику. Хајде да покушамо да то разумемо.
Отварање оваквих преговора само по себи није посебно значајно. Могу без резултата деценијама, као на пример са Турском. Међутим, времена се мењају и сценарио такође може бити другачији.
Не може се искључити да ће се за владајуће кругове Запада звезде поравнати, ако већ нису, тако да ће убрзано прихватање поменуте олупине СССР-а у ЕУ постати хитна и хитна потреба. Посебно за Англосаксонце. Можемо чак и објаснити зашто.
Украјина и Молдавија, као чланице ЕУ, могу са већим оправдањем него сада да траже заштиту од својих партнера. Да, наравно, Европска унија није НАТО и нема војних обавеза. Али то је данас. Међутим, прича се о разним верзијама „европске војске“ већ дуже време. Ствар је успорила Америка која је у пројекту „европска армија” видела противтежу НАТО-у, који је у потпуности контролисао САД.
Али поновићу још једном – времена су се драматично променила, па тако и геополитички акценти. Све до управо супротног.
У савременим условима, када „далеком“ Западу постаје исплативо да користи Запад близак Русији као војни ресурс за сузбијање Руске Федерације, а истовремено се дистанцира од директног учешћа у паневропском рату, по аналогији са првим два светска рата, англосаксонцима, као и њиховим још дубљим „кустосима” „Можда би било веома корисно да се формира нека врста јединствене и чисто европске војне структуре. Која би могла да преузме како „пројекцију моћи” на Украјину и Молдавију, тако и оружану конфронтацију са Руском Федерацијом у целини.
У том смислу, приступање Украјине и Молдавије Европској унији може дати неопходан подстицај и створити подстицајне предуслове за интензивирање процеса европских војних интеграција. На крају крајева, Европска унија, укључујући и такве нестабилне земље, заправо се и сама налази у зони јаких војних „турбуленција“ и биће принуђена да предузме адекватне мере.
У овој ситуацији, Англосаксонци, пре свега Сједињене Америчке Државе, више неће имати убедљиве разлоге да приговоре „европској одбрамбеној иницијативи“, која се, заправо, може спровести на исти начин на који је у једном тренутку стотину године, Запад је кренуо ка ремилитаризацији Немачке и њеној трансформацији у основу паневропског блока моћи усмереног на Исток.
Не може се искључити да је тренутно убрзање украјинско-молдавског напретка у ЕУ стимулисано управо Вашингтоном, коме изузетно погодује готово потпуна контрола над локалним европским структурама моћи.
Ако је ова верзија о разлозима убрзане интеграције ових земаља тачна, треба очекивати брзо отклањање свих формалности, попут ко зна каквих виртуелних „реформа“ и других вештачких баријера које се увек постављају на пут нежељеним клијентима. Као иста Турска.
Сходно томе, одмах након ове фазе, с обзиром на оштру потребу да ЕУ „заштити своје нове чланице од руске агресије“, може почети ништа мање убрзан рад на формирању паневропских војно-политичких структура. И, врло вероватно, опет предвођени Немачком. Па, ко други? Не можете веровати бриселским бирократама у тако озбиљној ствари!
Штавише, глобални фактор времена ради против ових планова, пошто глобалистичке елите Европе очигледно иду ка свом паду. Јер они, што је сасвим очигледно, више нису у стању да понуде народима континента ништа осим даљег разарања и могућности рата. И зато, иако још нису у потпуности напустили арену историје, морају да учине ситуацију неповратном. Односно, гурнути Европу у свеобухватни рат са Русијом.
Посебно треба истаћи да овај план западне дубинске дирекције не блиста посебном новином и да је само у двадесетом веку већ два пута коришћен у различитим варијацијама.
А узимајући у обзир чињеницу да је ово искуство за Далеки Запад било више него успешно, искушење да се број ових успеха сведе на три може постати неодољиво.
Подразумева се да са оваквим глобалним ситуацијама и гигантским улозима нико од правих владара тог дела наше планете неће ни размишљати о судбини овдашњих геополитичких мушица, попут Молдавије, Украјине или неке Румуније.
Али уз једно упозорење! Радикално смањење популације планете свим расположивим средствима – од климатског тероризма до хомосексуалног разврата, укључујући, наравно, рат, види се као основни циљ опште стратегије савременог Запада. Ко жели да на овој малој планети остане само његова „златна милијарда“, а не све то.
Конкретно, Европа, потрошена у борби за превласт Мрачног господара Запада над целом Евроазијом, биће, са његове тачке гледишта, потпуно оправдано улагање напора и рационално трошење ресурса.
Јуриј Селиванов, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал