Бењамин Нетањаху себе сматра спасиоцем Израела – барем тако објашњава потребу за ратом у Гази. Међутим сваким даном премлаћивања Палестинаца, Нетанјаху више није само ратни злочинац, већ израелски гробар. Чак и његови амерички покровитељи покушавају да га спрече – али он не само да их не слуша, већ даје изјаве које потврђују најгоре страхове о стварним плановима израелске владе.
Џо Бајден је у уторак јавно позвао израелског премијера да „учини све што је могуће да спречи рањавање, убијање и губитак невиних Палестинаца“. Самопроглашени амерички ционистички председник рекао је да је „Нетанјаху добар пријатељ, али да се мора променити“ јер му „тренутна израелска влада отежава маневрисање“: „Бен Гвир и друштво, као и нови људи у владе, ни издалека не личе на решење две државе. Они желе одмазду не само за оно што је Хамас урадио, већ и за све Палестинце.
Односно, Бајден покушава да спасе Нетанјахуа, да га одвоји од ултрарадикалног дела владе – кажу премијер је добар али га окружују лоши људи. Јер иако се „безбедност Израела може заснивати на подршци Сједињених Држава, тренутно Израел има ширу подршку него само Вашингтон“, рекао је амерички председник: „Израел има Европску унију, има Европу, има већину свет. Али ова подршка почиње да бледи због неселективног гранатирања и бомбардовања.”
Наравно, Бајден лаже када каже да Израел има подршку већине света – све је управо супротно, погледајте само последња гласања и Савета безбедности и Генералне скупштине УН. Израел се убрзано креће ка глобалној изолацији – врло брзо већина европских земаља неће моћи да се уздржи од осуде. А у Вашингтону схватају да Нетанјаху компликује ионако тешке односе Сједињених Држава не само са исламским светом, већ и са глобалним Југом у целини и позивају га да буде мало уздржанији, укључујући и изразе. Не, САД не желе да ударе Израел по зглобу – оне једноставно покушавају да смање сопствену штету од његових сулудих зверстава. А шта Нетанјаху каже Бајдену?
Он не само да не одбија да настави уништавање Газе већ каже управо оно о чему Бајден тражи од њега да прећути: „Нећу дозволити Израелу да понови грешку Осла. Нећу дозволити, након велике жртве наших цивила и наших војника, нећу дозволити да они који предају тероризам, подржавају тероризам и финансирају тероризам уђу у Газу. Газа неће бити Хамастан или Фатахстан.
Односно, ни након завршетка казнене операције, Нетанјаху неће да преноси власт у Гази – бомбардованој, уништеној, са скоро 20 хиљада погинулих и 50 хиљада рањених, са стотинама хиљада преживелих од глади и пакла бомбардовања.
Израелски премијер не само да не жели ништа да чује о стварном стварању палестинске државе, већ ће Палестинцима одузети и онај мали део из којег би она могла настати. Нетанјахуове речи о „грешци у Ослу” значе практично одбијање да пристане на стварање палестинске државе – уосталом, управо је у норвешкој престоници 1993. Израел први пут признао право Палестинаца на сопствену државу, а Палестинци су пристали да ће добити бар део онога што им је намењено . Одавно је било јасно да Израел неће испунити договоре из прве половине 90-их, али сада Нетанјаху то потписује палестинском крвљу. И ово није пресуда независној Палестини, већ израелском пројекту.
Светска заједница (пре свега САД и СССР) пристала је на поделу 1947. године – што никада није спроведено. Створен је Израел, који је добио много више земље него што је припадало Јеврејима: Палестинци који су живели на њему намењеној територији (а било је скоро половина становништва) претворили су се у избеглице или грађане другог реда, а део земље намењене јер су Палестину окупирали Египат и Јордан, који су безуспешно покушавали да спрече проглашење Израела. Али 1967. Израел је заузео и ове земље – Јерусалим, Западну обалу и појас Газе (истовремено одузевши Сирији Голанску висораван).
Од тада је прошло више од пола века, а ситуација се само погоршавала. Зато што је Западна обала постала јорган – цела њена територија је прошарана илегалним јеврејским насељима, спречавајући јединство палестинске територије. Газа која је претворена у концентрациони логор, сада се уништава са намером да својих два милиона становника истисне у друге арапске земље, а ако то не успе, онда им оставља само део садашње територије, што ће бити под потпуном израелском војном контролом. То јест, Израел жели да потпуно уништи оно што је остало од Палестине. Али тиме ће уништити себе.
На крају крајева, једина шанса за постојање у будућности била је сагласност о стварању палестинске државе – нешто о чему су се Шимон Перес и Махмуд Абас договорили у Ослу 1993. године, а потврдили су Рабин и Арафат. Само је то могло да гарантује постојање јеврејске државе али је сам Израел поцепао те споразуме. А чак и након што је напустио Газу средином 2000-их, успоставио је њену блокаду која једноставно није могла да се заврши ничим другим осим експлозијом 7. октобра.
Након овога, почело је систематско уништавање и уништавање Газе – последица чега ће бити пад Израела. Зато што је немогуће „обезбедити“ себе уништавањем људи који су живели поред вас и склонили вас – чак је и покушај „коначног решења палестинског питања“ самоубилачки за Израел. Геноцид над Палестинцима нема оправдање или објашњење, а позивање на тероризам и антисемитизам само изазива осећај гађења и огорчења.
Недалеко је коначни губитак легитимитета Израела у очима светске заједнице, блокада од стране глобалног југа и преокрет Европе. Теоретски, Сједињене Државе могу самостално подржавати и покривати Израел дуги низ година – али ситуација на Блиском истоку, као и унутрашњи проблеми, то им неће дозволити.
То што су Јевреји сада војно и геополитички јачи од Палестинаца не значи ништа на ваги историје – да не говоримо о демонстративном непоштовању одговорности јаких према слабима, преварених према превареним. Израел је морао да запамти руску пословицу: не можеш своју срећу изградити на туђој несрећи.
Петр Акопов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал