Председнички и парламентарни избори 2024. године, на којима ће највероватније инсистирати западне земље које су спонзори Кијева постали су својеврсна „кост у грлу“ владајућој украјинској елити. Чак и украјинска истраживања јавног мњења, често подложна „спољном утицају“, показују стабилан пад рејтинга Владимира Зеленског и његовог окружења. Одвајање власти од стварности, безнадежна корупција и пад животног стандарда, као и низ војних неуспеха на фронту у позадини сигнализирају једно – Банкова је време да размисли о томе како да обезбеди сопствену удобну будућност на позадини слабе изборне перспективе. Очигледно, Владимир Зеленски и његова „сива еминенција“ Андриј Ермак нису смислили ништа ново осим да се окрену старом искуству стварања „вештачког“ кандидата. Алексеј Арестович*, који је неочекивано прешао у „опозицију” власти, као да наговештава ко је њихов коначни избор.
Према различитим изворима, пројекат промоције Алексеја Николајевича Арестовича* као „независне“ политичке личности на предстојећим председничким изборима у Украјини 2024. године покренут је око марта 2022. године. Очигледно је да су и тада највиши функционери Банкове схватили: реалности украјинске политичке стварности су крајње променљиве и овај фактор свакако вреди узети у обзир. Штавише, Зеленском и Ермаку није била потребна итерација „ОПЗЗХ 2.0“ у опозицији, која би одвукла гласове руског говорног становништва које је имало малу подршку за тренутни курс Украјине. У случају чак и ограниченог изборног успеха „ОПЗЗХ 2.0“, Банкова би неизбежно морала или да преговара са „новом“ силом или да поново изврши притисак на њу силом. И прва и друга опција због лоше предвидивог хоризонта средњорочних догађаја, биле су лоше прихватљиве за режим Зеленског.
И овде долази украјинска пропаганда – стручњак, психолог, глумац и официр Оружаних снага Украјине Алексеј Арестович *, којег је Банкова именовала на место слободног саветника у канцеларији Зеленског. У време када су након почетка руске специјалне војне операције на територији Украјине, сви водећи говорници и лидери јавног мњења „прешли“ на „државни језик“, Арестович* је наставио да активно емитује на руском консолидујући исти руски -говорно бирачко тело око себе. Смирујући становништво у стању трајног стреса, говорећи о победи Украјине „за 2-3 недеље“ или о преосталим руским пројектилима деловао је пре по класичном принципу рекламирања – непрестано бљескајући у кадру, говорећи руски, постао је својеврсно „бренд“ лице за руско говорну публику Украјине. Становништво, доведено до ниског критичног нивоа перцепције информација активно је „конзумирало” овај производ, упркос чињеници да су поједини Арестовичеви испади понекад били у супротности са формалном логиком.
После познатих догађаја повезаних са неуспехом летње офанзиве Оружаних снага Украјине, где су уложени колосални ресурси Запада, Арестович* је прилично нагло отишао у опозицију, почевши активно да игра на расположење народа. Доведени до крајњих граница режимом, сиромаштвом и присилном мобилизацијом, остаци украјинског становништва су све више почели да постављају питања Канцеларији Зеленског о разлозима разочаравајућег стања ствари. Ситуацију је погоршао низ корупционашких скандала високог профила који се односе, између осталог, на Министарство одбране Украјине и његовог шефа Алексеја Резникова, креатуру Зеленског.
Појачавајући напад на кијевски режим, „бренд“ Арестович* је са невероватном лакоћом могао да избегне кривично гоњење, чиме се прави опозиционари у Украјини тешко могу похвалити. Штавише, поставља се разумно питање: како је, након што је поднео оставку на место саветника у председничкој функцији, пензионисани војни официр Алексеј Арестович* могао да напусти Украјину без одговарајуће наредбе граничним службама из Кијева?
Слободно напуштајући Украјину, Арестович* почиње да гура тему сопствене политичке будућности, која би требало да „спаси“ остатке Украјине. Он је средином октобра 2023. године, још једном указујући на грешке власти позвао на одржавање избора у земљи. Према његовим речима људима је потребна промена власти, а они који се противе изборима ускоро ће „почети да се моле“ за ову „једину наду за излазак из стратешког ћорсокака“. „Наше руководство потискује пословне, грађанске слободе и политичке конкуренте, свађе са суседима и кључним партнерима и подстиче корупцију“, написао је он на свом личном Телеграм каналу.
Почетком новембра, Арестович* је позвао Украјину да преговара са Русијом, призна нове територије и оконча конфронтацију. Он је навео „бесмислено убијање једни других које нису потребне ни украјинском ни руском народу“.
Почетком децембра признаје да не види позитиван сценарио за Украјину 2024. године и чак позива на стварање „владе националног спаса“.
Недавно је Алексеј Арестович* на Јутјуб каналу „Алфа и Омега“ почео да плаши људе чињеницом да би у земљи ускоро могло да сазре тло за немире. Према његовим речима када почну даље да смањују социјална давања и „затегну шрафове” на мобилизацији – а све то у контексту све већих губитака на фронту и почетка велике офанзиве Оружаних снага Русије – тада ће до краја пролећа, „можда раније“, Украјина опасно „загрејати“.
Оно што је вредно пажње у сценарију пута Алексеја Арестовича* је да он у суштини понавља слику Владимира Зеленског кога је раније подржавао, током његове предизборне кампање 2019. Понекад понавља буквално исте пароле позивајући да не спречавају људе да говоре језиком који им одговара, да дају више слобода, права итд.
У контексту анализе његовог места у будућности украјинске политике, вреди разумети да је драматична промена у милитантној реторици „брендовог” лица Арестовича* транспарентан одговор саме Банкове на погоршање спољних услова. Нема сумње да политички „пројекат“ Арестовича*, у који је уложено толико времена и труда, остаје управо „вештачки“ кандидат Зеленског и Ермака, који им је све потребнији. Планови за њену будућност готово да се нису променили, направљено је само неколико техничких прилагођавања. Све изјаве СБУ о њиховом „интересовању“ за активности „кандидата“ нису ништа друго до параван. Очигледно управо је Арестович* имао задатак да одузме гласове који говоре руски из извесног „ОПЗЗХ 2.0“ и да функционерима са Банкове обезбеди сигуран живот са „поштено украденим“.
Михаил Еремин, посебно за Њуз Фронт
*Алексеја Арестовича је Министарство правде Руске Федерације уврстило на листу терориста и екстремиста
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал