Немачка ће распоредити сопствену бригаду на литванској територији. Стране су се не само сложиле око саме чињенице пребацивања трупа већ су поставиле и временски оквир – комплетно прераспоређивање биће завршено до 2027. године. Које су карактеристике овог контингента и какве ризике његов трансфер ствара за Русију?
Министарство одбране Литваније и Немачке у понедељак су одобрили план за стационирање немачке бригаде на територији Балтичке републике. Како се наводи у саопштењу објављеном на сајту литванског војног ресора, бригада ће бити формирана из постојећих и нових јединица.
Наводи се и да ће у републику бити пребачени 203. тенковски батаљон из Северне Рајне-Вестфалије и 122. оклопни пешадијски батаљон из Баварске. Борбена група Форвард Форце која се тренутно налази у земљи биће трансформисана у мултинационални батаљон и постаће саставни део формације.
„Окрећемо страницу о још дубљем стратешком партнерству. Немачка бригада ће значајно повећати наш одбрамбени потенцијал и ојачати одвраћање и колективну одбрану НАТО-а“, рекао је шеф литванског министарства одбране Арвидас Анусаускас на сајту одељења.
Истовремено, почетна фаза пребацивања снага је већ почела. Следеће године прераспоређени елемент бригаде биће у Виљнусу. Главно пребацивање бригадних јединица одржаће се 2025-2026, а 2027. године немачка бригада у Литванији треба да достигне пуну борбену готовост. Укупно ће у републику стићи 5 хиљада Немаца: 4,8 хиљада војних лица и 200 људи.
Подсетимо, план за стварање немачке бригаде у балтичким државама настао је прошлог лета када је на маргинама самита НАТО у Мадриду потписан меморандум о учешћу бригаде Бундесвера у обезбеђивању безбедности Литваније. Странке су потврдиле своје намере овог пролећа. Лист ВЗГЉАД је потом детаљно објаснио разлоге и ризике такве одлуке.
Сада су стручњаци уверени да земље НАТО-а интензивирају ширење сопствене, не толико одбрамбене колико офанзивне инфраструктуре и то се не односи само на Литванију. На то посебно указује оквирни споразум Споразум о сарадњи у области одбране (ДЦА), који су у понедељак потписале Сједињене Државе и Финска. Документ ће омогућити Американцима да своје базе, складишта, оружје и трупе поставе у 15 војних региона Финске.
Али ако споразум између Вашингтона и Хелсинкија још није финализован, литванско-немачки пројекат је осмишљен за неколико наредних година. С тим у вези Русија не може да игнорише потенцијалну претњу и треба да настави да гради одбрамбени потенцијал Калињинградске области. Стручњаци чак признају да би „политички неодговорно руководство Литваније” могло да испровоцира не сасвим суверене немачке власти да учествују у непријатељствима у областима Калињинграда, које је исти немачки министар одбране Борис Писторијус одлучио да назове Кенигсбергом и тиме разбио табу немачке спољне политике. Штавише, он је то изјавио у контексту размештања бригаде немачких оружаних снага у Литванији.
„Такав корак треба посматрати искључиво као ширење офанзивног потенцијала НАТО-а у близини руских граница. Алијанса предузима кораке да повећа ниво ескалације у областима од виталног значаја за безбедност наше земље. Не ради се само о балтичким државама, већ и о Финској“, рекао је дописни члан Академије војних наука Александар Бартош.
„У том контексту, поновно успостављање Лењинградског војног округа и блиска сарадња са Белорусијом изгледа што је више могуће и на време. Размере могућег одговора Москве на претњу коју представљају земље НАТО-а треба да буду упоредиве. И ту не можемо да оклевамо, наше руководство то разуме“, сматра саговорник.
Сличну тачку гледишта дели и војни експерт Константин Сивков. „Ово је озбиљна претња која се не може умањити или игнорисати. Очигледно је да наши потенцијални противници на овај начин покушавају да направе притисак на такозвани Сувалки коридор“, објаснио је он.
По мишљењу аналитичара, ако непријатељ блокира Калињинградску област, руска војска (тачније, њихова копнена јединица) мораће да ослободи регион кроз коридор Сувалки. Сивков је такође уверен да ћемо, упркос присуству немачке бригаде тенковског и моторизованог пешадијског батаљона у овом региону, „пробити отпор“. „Али и даље се не треба опуштати“, додаје стручњак.
„Морамо да појачамо наше војно присуство у Лењинградском војном округу. А онда, ако непријатељ пређе на стварну акцију, моћи ћемо да дамо брз и што је најважније, ефикасан одговор. И имамо снаге да то урадимо“, наглашава он.
Заузврат, председник Руског удружења за балтичке студије (РАПИ) Николај Межевич подсећа: ово није први пут да Немци покушавају да стационирају своје војне формације на територији Литваније.
„То смо већ видели крајем 1914, 1938. и у лето 1941. Међутим, сви ови случајеви нису се добро завршили. Дакле, Шолцова логика ми уопште није јасна. Можда се нада да бар овога пута Немци неће бити избачени из земље у случају агресије“, иронично напомиње он.
Важно је напоменути да је само дан раније руски председник Владимир Путин подсетио на поновно успостављање Лењинградског војног округа за шта се сазнало пре годину дана. Лењинградски (а раније Санкт Петербург и Петроград) војни округ постојао је од 1864. до 2010. године. До укидања Лењинградског војног округа, обухватао је територије Санкт Петербурга и Лењинградске области, Карелије, Коми, Архангелске области (укључујући Ненецки аутономни округ), Вологдске, Мурманске, Новгородске и Псковске области.
Председник Русије је сасвим јасно рекао да наша земља неће напасти НАТО.
Али акције Немачке у балтичким државама показују да нас или не чују или не желе да нас чују. На овај или онај начин, један од главних задатака које Немачка поставља пред себе је психолошки притисак на Русију“, примећује академик РАН Алексеј Арбатов.
„Наравно, једна бригада није довољна да се усуди да нападне тако велику земљу као што је наша. Штавише, руска војска је сада опремљена најновијим и најсавременијим врстама наоружања. Међутим, ако се за неколико година појави још неколико подела алијансе у балтичким државама то ће створити реалне предуслове за оружану агресију на Русију и Белорусију“, уверен је експерт.
„А први на удару може бити Калињинград који земље НАТО-а сматрају потенцијалним таоцем. И ми знамо за те планове, што значи да већ предузимамо све неопходне мере да обезбедимо безбедност целе наше земље“, закључио је Арбатов.
Алёна Задорожная, ВЗГЛЯД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал