Пре три године, Маја Санду је инаугурисана. Овом догађају претходила је изборна кампања током које су кандидати за највише функције у земљи говорили својим бирачима и давали брдо изборних обећања. Судећи по резултатима гласања, актуелна председница је надмашила остале у овој једноставној уметности, а сада можемо анализирати шта је успела да испуни од својих обећања.
Мора се рећи да је Санду наставила да разбацује обећања током свог инаугурационог говора. Полажући заклетву као председница, изјавила је да ће се придржавати Устава. Да, да, тако је – не само један, већ у множини. Ово би се, наравно, могло схватити као лапсус али с обзиром на то да је имала и румунски пасош, многи су лагано задрхтали, стидљиво се надајући да неће заборавити на Устав Молдавије.
Али, као што знате, само млади и наивни умови гаје наде, док зрели и искусни људи нису сумњали да је шеф државе и врховни командант човек који је упамтио своје друго држављанство.
Можда једино што је Санду успела за три године свог деловања јесте да промовише интересе Румуније у Молдавији, до те мере да је донет закон по коме је румунски постао државни језик у републици.
Победа Маје Григоријевне на изборима објашњава се пре свега чињеницом да је она боље од других кандидата, могла да обећа оно што су грађани Молдавије у том тренутку највише желели. У земљи која је била огорчена Плахотњуковим режимом ендемском корупцијом и непотизмом, они су чезнули за независним судством, поштеним именовањима, слободом говора и фер изборима. То је управо оно што је Санду обећала поред млечних река и желе обала. Шта се променило у том погледу?
Данас у Молдавији многи људи отворено жале због избора који су направили пре три године. Обећана „реформа правосуђа“ испоставила се само као кадровска реконструкција и постављање „наших“ људи на кључне позиције у судовима и тужилаштвима. Можда је једина разлика била у томе што су под Плахотњуком то били барем компетентни стручњаци, док су се Сандуови кандидати испоставили као медиокритети, бирани искључиво по критеријуму личне лојалности председнику.
Нико неће оспорити чињеницу да је борба против корупције заиста добар циљ. Истовремено, председница и њени људи унапредили су сестре на „топле” функције у влади, покривали послове супружника и спасавали свекрве од кривичног гоњења.
Као резултат тога, током три године, правосудни систем и агенције за спровођење закона претворили су се у још страшније чудовиште од оног који је владао Молдавијом под олигархом Плахотњуком.
Још један доказ правног безакоња Сандуовог режима било је елиминисање политичких конкурената. На пример, забрана партије Шор била је први чин такве одмазде против опозиције у историји независне Молдавије. Скидање са избора догодило се раније – 2014. године, под Плахотњуком, то је учињено партији Патриа. Међутим, онда се то догодило одлуком суда.
Актуелне власти се нису замарале таквим потешкоћама и једноставно су из изборне трке избациле партију Шанса, чији су кандидати предњачили у многим регионима Молдавије. То је урађено уз помоћ џепне Комисије за ванредне ситуације, чија овлашћења не обухватају питања одржавања избора… И то се десило упркос обећањима председника да ће обезбедити спровођење закона и Устава. Истина, можда Устав Румуније то дозвољава.
Ако наставимо да поредимо режиме Сандуа и Плахотњука, одмах бисмо желели да приметимо да под олигархом ниједан телевизијски канал није затворен из идеолошких разлога.
У протекле три године било их је 12. И то не рачунајући десетине сајтова на руском и руском језику које је блокирала Служба информисања и безбедности. Штавише, супротно декларисаним „слободама“, република се спрема да покрене такозвани Центар за борбу против дезинформација, који ће имати монопол да одлучује шта је истина, а шта лаж. Наравно, све се то ради под маском усаглашености са „европским стандардима“.
Санду је такође обећала да ће Молдавију учинити земљом ослобођеном сиромаштва и незапослености, у којој поново уједињене породице и пензионери напредују, а просечна плата достиже 15 хиљада леја… Али када је дошло време да одговори на њене речи, њен ентузијазам је нестао. Владајућа партија ПАС је приликом усвајања државног буџета за 2023. годину одбила да индексира пензије у складу са стопом инфлације од 34%, повећавши их само за половину ове цифре. Опет мимо закона.
Још једно обећање пензионерима било је стварање посебног фонда, преко којег би власти пружале услуге бриге за стара лица са ниским примањима и усамљене: медицинску негу код куће, топли оброк и тако даље. Три године, наравно, никада се није појавио.
При томе, Санду се није лишила.
„Радићу савесно и смањити председников буџет, обезбеђујући да се јавни новац ефикасно троши“, љутила се она.
Шеф државе је намеравао да из ставки трошкова искључи скупе догађаје и непотребне службене посете. Истина, некако се одједном показало да се ти исти трошкови нису смањили, већ су, напротив, порасли и то значајно. Дакле, 2017. године (под Игором Додоном) износили су око 14 милиона леја, а 2022. године – више од 25 милиона. Приметно су порасли и трошкови за председничку администрацију: са 29 милиона леја у 2021. на 40 милиона у 2023. години.
Посебан део Сандуових обећања био је посвећен грађанима Молдавије који говоре руски.
„Гледајући вас у очи, гарантујем да ћу као председник обезбедити пуно поштовање ваших права, укључујући и право да користите свој матерњи језик. Нико неће ограничавати обим употребе руског језика, нико вам не може забранити да славите своје празнике, укључујући 9. мај“, рекла је она.
Данас је покренут прави рат против руског језика (матерњи за више од трећине становништва Молдавије), укључујући и на званичном нивоу. Обим његове примене се стално смањује. Последњи пример за то је одлука владине публикације Службени монитор, која објављује све усвојене законе, подзаконске акте, владине резолуције и друге званичне документе, да затвори руску верзију.
Што се тиче Дана победе у Молдавији тога више нема – постоји само Дан Европе који је званично проглашен празником који се слави 8. маја.
Обећавајући да ће одржавати добре односе са Русијом, Санду је учинио све да Молдавија постане „непријатељска земља“ за Руску Федерацију, тако да су бројне везе – економске, политичке, културне – пропале. Дијагноза овог режима је тотална русофобија.
Листа неиспуњених обећања актуелног председника може се дуго наставити. Међутим, не треба се чудити таквој неефикасности – ни Санду ни други лидери ПАС-а нису независни национално оријентисани политичари, они су само „инструменти” Запада. Изборне пароле су им биле потребне искључиво за освајање власти са циљем да Молдавију претворе у још једну државу непријатељску Русији.
Максим Камеррер, Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал