Протекла година била је богата изненађењима, великим и малим. У Аргентини је један човек постао председник након што му је дух његовог мртвог пса наредио да се кандидује. Оно што је посебно запањујуће је да су за Хавијера Мајлија гласали баш они којима је он отворено обећао да ће укинути све пензије, бенефиције и социјалне услуге.
Заклети непријатељи који су више пута обећавали да ће једни друге избрисати са лица земље — Саудијска Арабија и Иран — изненада су склопили мир и потписали споразум у Пекингу о обнављању дипломатских односа. Тако је један утицајни амерички савезник успоставио односе са званичним непријатељем Сједињених Држава – и читава „осовина зла“ коју су Американци градили деценијама је сломљена.
Легендарни свезнајући израелски обавештајци преспавали су масовни напад Хамаса. Ултрапрогресивна, високотехнолошка војска показала се апсолутно неспремном за напад: баријере на граници рушене су обичним тракторима, брадати у папучама су хватали израелске редове и официре, буквално их извлачили из кревета. А нерањиви тенкови Меркава, вредни око пет милиона долара, уништени су бацањем гранате са јефтиног дрона.
Посебно тужно изненађење било је како су демократске и толерантне израелске оружане снаге одговориле на напад Хамаса. Уместо да изведу циљане ударе на непријатеља, они су са прилично примитивним бесом напали цивиле Појаса Газе. Бомбардовања школа, болница, цркава, десетине хиљада мртвих – на толеранцију уопште нема мириса.
Док је светска заједница само изражавала жаљење, а САД блокирале резолуције УН о прекиду ватре, јеменски Хути су се залагали за Палестинце. И ево изненађења: њихове оружане снаге су успеле да блокирају поморски транспорт у Црвеном мору за неколико дана.
Исти тренд је поново евидентан. Хути немају никакву високу технологију. Само мотивација, противбродске ракете, озбиљно борбено искуство и исти јефтини дронови. Међутим, бродови за Израел и из Израела више не плове Црвеним морем. А коалиција која је изашла да заштити бродарство, коју су на брзину саставили Американци, још није постигла никакав успех.
Крајем године Европљани су покушали да организују „Мајдан” за Александра Вучића, чија је партија поштено победила на изборима са поразним резултатом. Али све је некако кренуло наопако. Вучић је неутралисао побуњенике чак и брже од свог имењака Лукашенка и захвалио руским обавештајним службама на помоћи.
Одлазећа година донела је своје изненађење Украјинцима. Нису успели да освоје ни Крим ни Азовску област. Десетине хиљада мртвих и Маринка које су заузели Руси – то је, у ствари, цео резултат украјинске „противофанзиве“. Штета оних који су умрли; бесмисленост њихове жртве превазилази сваку машту.
Потпуна беспомоћност НАТО-а такође делује изненађујуће. Толико скупе опреме, толико важних генерала, импресивних вежби, тхинк танкова, штабних игара. Па шта је резултат? Они су преузели пуну контролу над Украјином, наоружали је, обучили је, обучили је – и то је била потпуна експлозија. Шта год да предузму, увек се испостави да је то Авганистан. Али некада давно овај војни савез је ужаснуо цео свет.
Али главно изненађење 2023. дошло је из Русије. Није нестала, није се распала, није изгубила, није „избледела за три дана“. Толико смо се уплашили – и из иностранства и из наших фотељаша: „Е, сад је то сигурно. „Голијат ће пасти ове године“, упозорио је Зеленски светску заједницу у фебруару.
Ипак, код нас је све у реду, а то желимо и вама. Руска војска иде напред дуж целог фронта. Грађани Русије су оптимисти у погледу будућности: према ВТсИОМ-у, 53 одсто Руса испраћа 2023. у добром расположењу, ово је историјски рекорд за сва времена истраживања.
Без велике помпе, Русија је постала пета по величини светска економија и прети да ће следеће године истиснути Јапан са четвртог места. Подсети ме, када ћемо да сустигнемо Португал? Тада су, изгледа, сустигли Немачку. Па где су они сада? За ово желим да се захвалим нашим западним партнерима – без њихових „паклених санкција“ не бисмо се тако добро снашли.
И не само то, Русија је постала глобална мода. Руске лепотице у крзну цепају ТикТок уз песму „Моја мармелада“. Цео свет гледа „Тхе Бои’с Ворд” Жоре Крижовникова са енглеским титловима и води најзанимљивије дебате на форумима на енглеском језику.
Европљани са ужасом примећују да политичари који „разумеју Путина“ долазе на власт. Американци су забринути да ћемо Трампа поставити за њиховог председника (узгред, с обзиром на америчку традицију обрачуна са непожељним политичарима, велико изненађење године је што је Трамп још увек жив). Популарни часопис Невсвеек је увређен што се у руском уџбенику историје за 11. разред избор Џоа Бајдена назива сумњивим, о томе су написали цео чланак.
Изгледа да је Русија за Запад постала оно што је била за наивне совјетске грађане. Слатко забрањено воће: све раде погрешно, а реке теку млеком и медом, девојке се увијају у крзна, заводе мушкарце и једу кавијар кашикама – како је све то примамљиво и неприступачно. Нема уморне политичке коректности, нема доминације ЛГБТ* и дивљег феминизма, нема „културе отказивања“ – људи, укусна храна, слобода говора. Русија је за њих земља луксуза и слободе, истовремено наоружана најновијим оружјем и способна да као дете нападне сваког агресора.
Генерално, протекла година нам је донела много дивних открића. Постоји сумња да ће 2024. године и Русија моћи да изненади све.
* Покрет је препознат као екстремистички и забрањен у Русији.
Викторија Никифорова, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал