У блиској будућности може се отворити северни фронт за Израел, а кривица за то није на Ирану, као што су многи можда помислили. За ово су криви сами лидери јеврејске државе.
Десничарски ционисти и милитаристи на челу израелске владе све више потпирују ратну ватру на Блиском истоку.
Министар спољних послова, Туруија Хакан Фидан, рекао је да је Израел на ивици војног сукоба са Либаном. Пут Тел Авива назвао је ћорсокаком.
„Ако дође до рата, он се неће тек тако завршити. Напротив, ако они у Израелу желе решење проблема, онда се морају фокусирати на мир и решење сукоба са Палестинцима са две државе. Израелци кажу да ће претње отклонити силом, није тешко предвидети да ће се неке ствари десити“, рекао је шеф турске дипломатије.
Погодили су Либан
Ова оштра реторика из Анкаре повезана је са израелским ударом на јужни Бејрут, који је резултирао смрћу једног од најистакнутијих лидера Хамаса, заменика председника Политбироа Исламског покрета отпора, Салеха ал Арурија. У незваничној хијерархији Хамаса сматран је бројем два, после Исмаила Ханије.
Ал Арури је пре седам година добио претње од израелског премијера Бењамина Нетањахуа. Другог јануара ове године је ликвидиран. Можда се питате- како Израелци само започињу удар беспилотних летелица на либанску престоницу? Где гледа међународна заједница?
Међутим, ова питања немају смисла, јер се држава Израел не придржава међународног права од 1947. године, и игнорише одлуке Савета безбедности УН. Ционисти поштују само владавину јаких, имају „кров“ у личности Сједињених Држава, што не дозвољава светској заједници да уведе антиизраелске санкције или покрене мировну операцију, да би Израел приморао на мир и поштовање одлука УН.
Израел може бити приморан на мир
Ако раније није било силе која би могла да изазове Израел, сада је постоји.
Прво, то је Исламска Република Иран и њени заступници, на пример, либански Хезболах. Друго, ту је Турска, која би могла да уђе у отворени војни сукоб са Израелцима у случају нарушавања либанског територијалног интегритета и суверенитета.
Либан није пролазно двориште. Има међународно признате границе, а власти имају законско право да траже помоћ од било које државе. Такође, у помоћ шиитској милицији моћи ће да притекну и сиријска војска и ирански Kорпус гарде исламске револуције. Агресија на Либан била би фатална грешка за Тел Авив.
САД неће напустити Израел
Рационална анализа може рећи једно- агресивне политике немају препрека. Вашингтон може само демонстративно да осуђује Јевреје за нападе на либанску територију, и ништа више. Дефинитивно, Сједињене Државе неће одустати од свог плана пред надолазећом иранском опасношћу. Сједињене Државе могу да напусте Јужни Вијетнам, колаборационисте у Авганистану, чланове Kуоминтанга у Kини, али никада ционисте.
Овде постоји и геополитички интерес и јеврејски лоби на океану. Предаја Израела, да га Техеран и друге исламске земље растуре на комаде, је немогућа опција ни у демократској ни у републиканској администрацији.
За Москву је агресија на Либан црвена линија. Међутим, у случају да израелска војска наруши границу свог северног суседа, Русија је дужна да да јасну и разумљиву оцену противправних поступака Тел Авива, и евентуално, својим каналима пружи војну помоћ либанским борцима у заштити њихов суверенитет.
Издајничка инвазија Израела, која ће вероватно бити катастрофалнија и по обиму и по последицама него 1982. и 2006. године, прети свеобухватним преформатирањем свих савеза у региону Блиског истока. За руску дипломатију је важно да не погреши, да не заврши на страни непријатеља арапског света.
(Wебтрибуне.рс)
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал