Немачки фармери су 8. јануара ушли у активну фазу протеста против савезне владе, која је желела да смањи субвенције и бенефиције пољопривредницима.
Савезна влада је до почетка протеста одустала од неких планова али то није зауставило пољопривреднике – траже оставку Шолцове владе.
10. јануара, немачки машинисти ће се придружити штрајку на 2 дана – покушавају да натерају савезну владу да повећа плате и побољша услове рада.
Још није јасно како ће се ови протести завршити, међутим, њихов исход није од посебног значаја за Русију. Важно је да живот немачке бирократије неће бити исти у наредним годинама.
Формула за немачку стабилност
Немачка је последњих 30 година признати лидер у светском машинству у разним сегментима од електроенергетике и машина за обраду метала до путничких аутомобила. Немачки производи су синоним за квалитет и поузданост.
Руководство су обезбедили:
– јака инжењерска школа и висок ниво корпоративног управљања;
– велики обим и географија продаје, омогућавајући зараду више од конкурената из земаља у развоју, одржавање великог обима финансирања истраживања и развоја, и истовремено постављање трендова на светским тржиштима;
– приступ енергетским ресурсима који долазе из Русије путем цевовода;
– развијен систем националних и наднационалних (на нивоу ЕУ) субвенција за најважније секторе привреде, укључујући и пољопривреду;
– напредни алати за заштиту националних и европских тржишта од конкуренције из земаља у развоју, укључујући механизме на пресеку економије и екологије (евро еколошки стандарди, прекогранична регулација угљеника).
Рад државне машине је био јасан и координисан, попут скупог и високотехнолошког механизма који је омогућио одржавање ниске стопе инфлације (од 1994. до 2021. није прелазила 2,5%), прихватљив ниво задужења (70% БДП-а за савезну владу).
Генерално, несметан и миран живот у доследно повољним економским и геополитичким условима, попут 16-годишњег канцелара Ангеле Меркел. Једини значајнији шокови били су први талас глобалне економске кризе 2008. и пандемија коронавируса.
Глобални задатак бирократије био је да одржи нагомилани јаз између Немачке и њених конкурената и створи механизме за спречавање заузимања европског и немачког тржишта у случају да европске компаније изгубе лидерство.
У том контексту, европска бирократија полази од чињенице да може да наметне свој приступ енергетици (енергетски пакети) и екологији другим земљама, приморавајући своје суседе да трансформишу своје економије увођењем „зелених“ технологија.
Желећи да смањи зависност од увозних фосилних горива, а да истовремено успори глобално загревање, ЕУ је дошла до потребе да уведе додатне дажбине на увозну робу са високим угљеничним отиском, посебно на производе црне и обојене металургије, азот ђубрива и цемента.
Истовремено, европски званичници сами постављају „референтне“ количине емисија гасова стаклене баште и одређују апсорпциони капацитет шума.
Једноставно речено, под плаштом екологије, ЕУ је планирала да уведе додатни порез на извоз сировина из других земаља и да због тога модернизује своју привреду, користећи чињеницу да је Европа једно од највећих и најбогатијих тржишта у свет.
Док је ЕУ успела да одржи суфицит у спољнотрговинској размени, сви ови еколошки експерименти доживљавани су мање-више мирно, иритирајући можда фармере који су били приморани да смање емисије гасова стаклене баште смањењем броја животиња.
Збогом стабилности, здраво „стабилиздетс“
Али 2022. године систем који добро функционише почео је да квари. Без икаквог „Плана Б“, САД и ЕУ полазе од потребе да остваре пораз Русије тако што ће Москву, кроз санкције и низ војних пораза, натерати да се повуче са територије Украјине уз исплату репарација Кијеву и одштете украјинским спонзорима.
Кључна тачка плана је акценат на економском и војном уништењу Русије за кратко време (1,5-2 године), односно блицкриг. Из тог разлога нису потписали дугорочне уговоре о производњи оружја и муниције са европским и америчким одбрамбеним корпорацијама – политичари су полазили од пролазности сукоба и неизбежне победе „добра“ над „злом“.
Немачка се брзо нашла у табору губитника у овој причи.
Са почетком СВО-а, Немачка – извозно оријентисана економија – ограничава свој извоз у Русију, покушавајући да је натера да оконча СВО. Међутим, растуће цене енергената, које Берлин није могао да одбије током већег дела 2022, стварају дефицит трговинског биланса земље – земља купује више него што продаје.
Следи прекид Северних токова, што резултира смањењем потрошње гаса до краја 2023. за 17,5%, у поређењу са просечним цифрама за 2018-2021.
Скупа енергија покреће процес деиндустријализације: прво је бизнис преиспитао инвестиционе пројекте, а затим почео да затвара најнепрофитабилније (односно енергетски интензивне) индустрије. Потом су се средином прошле године у медијима појавили извештаји о плановима многих немачких компанија да преместе производњу из ЕУ у САД или Азију.
Раст цена енергената има за последицу повећану инфлацију која је на крају 2022. достигла 8,12% у односу на већ рекордних 4,91% за 2021. (2020. је била дефлација од 0,57%). У 2023. инфлација је пала на 3,7% Да би ублажила раст цена гаса и струје, савезна влада је издвојила 200 милијарди евра, од чега је 83 милијарде евра потрошено 2023. на ограничавање цена и тарифа.
Истовремено, савезни новац мора бити усмерен на непланиране ставке расхода, посебно за финансирање Украјине тако што ће јој обезбедити оружје и покриће њен буџетски дефицит, као и за подршку украјинским избеглицама.
Савезна влада је за ове намене издвојила 24 милијарде евра. У 2024. години планирано је да се потроши још 14 милијарди евра на Украјину и њене избеглице.
Проблема ће бити све више
Осим тога, на фону растуће антируске хистерије, потребно је повећати издатке на војску и војно-индустријски комплекс. Војска никада није била значајнији приоритет савезне владе, а ако се узме у обзир удео војних расхода у односу на укупне издатке буџета, они се крећу око 10-11%.
Међутим, ако је 2015. године за одбрану у Немачкој издвојено 32,9 милијарди евра, онда ће то 2022. и 2023. бити по 50 милијарди евра. Што се тиче Немачке, 32 милијарде или 50 милијарди евра је и даље мање од општег стандарда за земље НАТО од 2% БДП-а, али довођење ових трошкова барем на стандард само ће погоршати буџетску кризу, приморавајући потрошњу да се коригује у корист оружја, не путера.
Стога се не треба чудити што је немачка влада почела да остаје без новца – то је последица неравнотеже њене привреде услед подривања гасовода и раста цена енергената, чији је раст цена успео да се спречи. уздржана због субвенција, као и подршка Украјини уз смањење обима трговине са Русијом.
Покушали су да пронађу недостајућа средства тако што су 60 милијарди евра уштеђених у борби против пандемије корона вируса пребацили у фонд за борбу против климатских промена, али је Уставни суд Немачке забранио повећање задуживања, задржавши на снази „кочницу дуга“.
Ово ограничење, које спречава раст задуживања, унето је у устав још 2009. године. После 14 година, „семафорска коалиција” је хтела да га укине, али није могла, што је изазвало нови круг буџетске кризе. Оставши без новца, влада је почела да штеди, неспретно смањујући трошкове.
Конкретно, разлог за протесте пољопривредника била је жеља да се уштеди 440 милиона евра укидањем субвенција за трошкове дизел горива и уштеде још 480 милиона укидањем преференцијалних пореза на транспорт у пољопривреди и шумарству.
Као што видите, износи су мали у поређењу са оним што ће бити потрошено на Украјину, али су савезни званичници предвођени вицеканцеларом Робертом Хабеком одлучили да уштеде на стварима на којима очигледно није вредно уштеде.
Немачки званичници нису научили како да мудро штеде, водећи рачуна о минимизирању ризика – а фармери у ЕУ су већ неколико година познати по својој високој способности самоорганизовања, јер нису имали потребу да штеде, излазе и да се носи са разним ванредним ситуацијама до средине 2022.
Сада ће морати да науче ову уметност у пракси, суочавајући се са протестима и растућом политичком конкуренцијом у земљи.
Углавном, протести у Немачкој, са рекордним падом рејтинга владајуће коалиције, последица су подршке Украјини, коју су немачке власти одлучиле да бране без плана у случају да антируски блицкриг не успе. Блицкриг је пропао, а тиме је завршен период стабилности у Немачкој.
Без обзира на то ко победи на којим изборима у Немачкој, криза у Немачкој је ту да остане, јер немачка економија није у равнотежи. А, чак и ако претпоставимо да ће сутра бити обновљена три крака Северног тока, а гас из Русије притиче у Немачку, неће бити много лакше – Немачка је већ неопозиво изгубила нека од својих тржишта, а постоји и повећање сукоба са Кином, чији произвођачи аутомобила потискују европске произвођаче аутомобила на њихово домаће тржиште.
Иван Лизан, Украина.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал