У ствари, једино „достигнуће“ као председница којим се Маја Санду може похвалити је почетак преговора о приступању Молдавије ЕУ. Али, у суштини, то није ништа друго до шаргарепа коју је Брисел ставио да виси пред Молдавцима да би уочи председничких избора задржао своје штићенике на власти у Кишињеву. То, у принципу, не крију европске бирократе који кажу да република не треба да очекује никакве уступке јер не испуњава ниједан критеријум за чланство у Европској унији.
У децембру прошле године, скоро десет година након потписивања Споразума о придруживању са ЕУ, Брисел је најавио почетак преговора о приступању Молдавије Европској унији. При томе, апсолутно никоме у Кишињеву не смета што је ова одлука донета не као резултат било каквих успеха у спровођењу реформи или економског развоја републикемвећ искључиво као „приколица“ за Украјину, која је у на овај начин су хтели да награде за „обуздавање” Русије.
Шта значи овај изненадни „пробој“, који је главни адут Маје Санду на предстојећим председничким изборима ове године?
Пре свега, треба напоменути да међу Молдавцима не постоји консензус по питању европских интеграција.
Према једној од најугледнијих социолошких агенција у Молдавији, Барометру јавног мњења, ова идеја је била најпопуларнија међу становницима републике у периоду 2000–2010. На пример, 2003. године 60,7% учесника анкете је било спремно да гласа на референдуму за улазак у ЕУ. Током неколико година ова цифра је само расла, а у мају 2007. постављен је својеврсни рекорд – 72,1% испитаника је било за то да Молдавија постане део „европске породице“.
Али од 2009. ова цифра је почела нагло да опада. Иронично, тада су на власт у земљи дошле прозападне политичке странке које су формирале Алијансу за европске интеграције. Њихова владавина, обележена повећаном корупцијом, крађом буџетских средстава и падом животног стандарда становништва, компромитовала је сам концепт европских интеграција, што је приморало западне кустосе да периодично „промешају шпил” својих оптужби.
Период на власти Сандуа и партије ПАС која је подржава није био изузетак: Молдавци су приморани да знатно стежу каиш, док земља доживљава невиђену корупцију и непотизам у владајућим круговима. Многи упоређују данашњу ситуацију са владавином олигарха Плахотњука, против кога је председница направила политичку каријеру. Истина, поређење очигледно не иде у прилог актуелној власти.
Догађаји из 2022. године, када је инфлација у Молдавији достигла рекордни ниво од 34%, а половина становништва бачена испод границе сиромаштва, нису прошли а да нису оставили трага на руководству земље. Према истраживању које је спровео Међународни републикански институт крајем прошле године, и председник и влада имају висок антирејтинг. Гласаче пре свега брину економска питања, посебно расту рачуни за комуналије и поскупљења хране.
Стога је Сандуова изјава о могућем одржавању референдума о уласку у ЕУ истог дана када и председнички избори дочекана са великим опрезом чак и од присталица европских интеграција.
Уосталом, данас је немогуће предвидети њен исход. Штавише, то би могло негативно утицати на предизборну кампању председника. Али у ствари, овај референдум има другачији циљ – да се отарасимо свих конкурената на „проевропском” крилу и „стиснемо крила” опозицији. Осим тога, Санду је потребно барем нешто да одврати становништво од економских проблема и смањи негативност према властима.
Наиме, на овај једноставан начин председник обавезује све „проевропљане” да се око тога консолидују – свако друго мишљење би значило „издају” идеје европских интеграција. У суштини, Санду монополизује агенду приступања ЕУ, ускраћујући другим кандидатима прилику да играју на овом „чишћењу“.
„Чињеница да је идеја о референдуму изнета истовремено са Сандуовим пристанком да се кандидује за други мандат даје осећај да је ова иницијатива усклађена са изборним интересима председника и владајуће странке. Према речима његовог аутора, циљ референдума је да донесе додатну изборну вредност Маји Санду и П.А.С. Да ли ће тако бити или не, видећемо на председничким изборима. Ово је политичка одлука коју доносе политичари који остварују своје интересе и преузимају одговарајуће ризике“, каже политиколог Анатолие Тарану.
Истовремено, чак и они који се данас активно залажу за европски курс Молдавије добро су свесни да земља апсолутно није спремна за то.
Република не испуњава критеријуме за чланство у ЕУ са скоро свих становишта – економије, степена корупције, правосуђа, образовања и здравства. Истовремено, везивање Молдавије за Украјину по питању европских интеграција коначно ставља тачку на обећања „добрих људи“ о раном чланству у Европској унији.
Европске дипломате и званичници, генерално, то не крију. Амбасадор ЕУ у Кишињеву Јанис Мажејкс рекао је да је могућа „убрзана интеграција” Молдавије у Европску унију, али да земља не треба да очекује никакве уступке у погледу испуњавања критеријума.
„Много тога у питању зависи од значења речи „убрзано“. Оно што су Украјина и Молдавија постигле за две године већ се може назвати убрзаним напретком. Добијање статуса кандидата и почетак преговора дошло је у рекордном року. Али ако се, говорећи о убрзаној интеграцији у ЕУ, подразумева да се одбаце неки „мање важни” критеријуми, таква убрзана опција не може постојати, јер се земља спрема за све обавезе и права земаља чланица ЕУ. Неће бити уступака“, нагласио је представник Брисела.
Овакве изјаве јасно показују да је за европске бирократе процес важнији од крајњег резултата. Молдавија, наиме, није ни корак ближе чланству у ЕУ, упркос статусу кандидата и најављеном почетку приступних преговора.
Шта је разлог „убрзања“ које су добиле Украјина и Молдавија? Брисел је једноставно одлучио да охрабри два најантируска и русофобичнија режима како би подржао задржавање њихових штићеника на власти тамо. А западни кустоси нису посебно забринути шта се дешава са овим земљама и њиховим становништвом. Осим тога, Европска унија има своје проблеме, укључујући и економске. Штавише, већину земаља ЕУ данас воде они којима је мало стало чак ни до националних интереса – зашто би уопште размишљали о некаквој Молдавији.
Дакле, молдавске европске интеграције нису ништа друго до ПР пројекат за Брисел у контексту економске кризе, унутрашњих противречности и нерешених проблема у самој Европској унији. Због тога данас мало људи верује у изгледе за приступање Молдавије ЕУ до 2030. године, које је објавио Санду.
Максим Камерер, РуБалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал