КОД бисте Споменку Гостићу служен је помен и положени су венци.
Дан Републике Српске само је још један од оних када се говори о његовим подвизима.
– Драго ми је што има тако финих људи који се хоће побринути. Али ја кажем ипак док рат траје, ја одавде нећу.
– А зашто нећеш одавде?
– Ето зато што не могу напустити док год се не ослободи ово све.
Ово су речи за заувек. Изговорио их је Споменко Гостић, најмлађи борац Војске Републике Српске који је дао живот за Српску. Своје огњиште у Јовићима крај Маглаја бранио је до последњег дана. Како се воли и чува своје, показао је и генерацијама после. На Дан Републике одали су му почаст у Добоју.
– Имао је могућност да се извуче, али је Споменко Гостић одабрао да да живот за Републику Српску како би нараштаји и будуће генерације опстале и како би Република Српска живела. Ми млади треба да имамо у виду, тј. генерације које долазе, да је Споменко једна храбри дечак који је пре свега дао свој живот за нашу отаџбину Републику Српску – кажу грађани.
Од Озрена Споменка Гостића нису могла да одвоје никаква обећања за боље сутра. Могао је да оде, али родна груда се не оставља тек тако.
Колико је скупа слобода, то није једина лекција коју су многи научили од Споменка. Имао је само 15 година, али је о родољубљу и храбрости научио и много старије од себе.
– Јесте да има много случајева гђе је тешко али то се опет некако издржи. Имао сам случајева да сам нагазио на мину. Била је мина паштетица, наишао сам и одбило је први точак. Ово ми је друга, ранило је баш мене детонација, и ту ме је гелер овако окрзнуо. Али опет се све то савлада. Тукли су ме мецима 84-ком, морао сам пузити кроз канал али и то сам издржао. И кажем да ми је добро и фино, сарађујем са војском, храним се с војском, спавам. Немам оца немам мајке. Остао сам са бабом и баба ми је погинула баш код ове куће ту – говорио је Споменко, подсећа АТВ.
Извор Новости.рс
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал