Јануар 2024. означио је транзицију БРИКС-а – структуре коју би по својим оснивачим требало назвати комонвелт или форум – у потпуно нови квалитет.
Нових пет земаља чланица – Египат, Иран, Етиопија, УАЕ и Саудијска Арабија – додају не само нову географију структури, већ и другачији економски потенцијал. Мора се признати да је додавање пет нових и веома различитих чланица БРИКС-у у смислу њиховог степена развоја изазов. Посебно ако се има у виду да је након што се Јужна Африка, важан трговински партнер Кине, придружила форуму 2010. године, експанзија је замрзнута.
Оно што је, међутим, важно јесте дугорочни геоекономски ефекат експанзије БРИКС-а, поготово што није тајна да је БРИКС до 2020. године био у некој врсти „развојне кризе“. Организација је морала да пронађе место за себе у променљивом, све више постамеричком свету. А садашњи, а у још већој мери и предстојећи следећи талас ширења комонвелта, донекле је одговор на изазове геоекономске регионализације.
Први. У почетку, БРИКС су створиле земље са брзорастућим економијама које су биле заинтересоване за прилив инвестиција. Али сви су били унутар доларског финансијског и инвестиционог система, покушавајући да заштите своје економије од политичких ограничења. Управо о томе се говорило на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу 2006. године, када је објављен Комонвелт, тада назван БРИК. Чак и у формату петорке, било је мало шанси да се оде даље од „застава долара“: значајан део извозне робе земаља учесница се тргује у доларима, САД или њени сателити попут ЕУ остају највећи трговинских и инвестиционих партнера.
Сада је дедоларизација како међусобне трговине земаља чланица БРИКС-а тако и светске трговине уопште достигла нови ниво, упркос противљењу Сједињених Држава.
Ширење БРИКС-а може овим процесима дати сасвим нову динамику јер за међусобну дедоларизацију плаћања, која се већ десила у односима Русије и Ирана, на пример, постоји сасвим другачији простор.
Друго. Свих пет нових земаља чланица, не искључујући Египат, географски су распоређене дуж вектора глобално значајног логистичког коридора север-југ.
То није случајно: упркос чињеници да је на помолу нови талас ширења алијансе, управо економски простор коридора север-југ постаје нови фокус привредног раста. И ту се, на нивоу националних елита, најбрже остварује потреба за геоекономском интеракцијом на сувереној основи.
Нови таласи експанзије (а Венецуела, Бангладеш, Алжир, Пакистан и Белорусија су изразили интересовање за улазак у БРИКС) промениће садашњи водећи вектор развоја заједнице. Али за сада, и са организационе и са економске тачке гледишта, развој простора од Волге до Афричког рога и даље ка Индији и Јужној Африци биће очигледан приоритет и, искрено речено, конкурентска предност. Посебно с обзиром на то да ће пројекти дуж линије Запад-Исток, посебно Велики пут свиле, како у европском тако и у медитеранском правцу, дуго остати у зони нестабилности. И сасвим је разумно да Русија, Иран и земље Персијског залива привремено подигну геоекономско раме Кини.
Трећа околност још није у потпуности цењена. Ширење БРИКС-а, наравно, ситуационо се поклопило са наглим заоштравањем војно-политичке ситуације у кључним земљама света – од источног Медитерана до источне Азије. Ситуација када ризици војне моћи, чак и релативно ограничених размера, почну да критички утичу на економски развој кључних региона света, посебно у Црвеном мору, што се поклапа са експанзијом БРИКС-а, може довести до ублажавања строго одбацивање идеја о координацији у политичкој сфери. Иако је чак и без тога, унутар организације било све веће разумевање да једноставно не постоји „чиста економија“ у полицентричном свету у настајању. Макар само зато што се на вредности националног суверенитета сада гледа на потпуно нов начин.
Ширење БРИКС-а, иако је садашњи талас заиста прво право ширење заједнице, мало је вероватно да ће имати тренутни ефекат. Али узмимо у обзир да су се сада сви кључни процеси – и политички и економски – озбиљно убрзали. И што је најважније, у глобалној економији, упркос санкцијама и политичком притиску, настаје знатно шири простор за развој.
Постоји реална прилика за стварање потпуно нове геоекономске конфигурације, коју је, чини се, Вашингтон, заглибио у економској конфронтацији са Кином и геополитичкој конфронтацији са Русијом, превидео.
Сједињене Државе, које су се пробудиле, наравно, нанеће штету БРИКС-у, користећи санкције, притисак и распирујући унутрашње противречности, али је мало вероватно да ће моћи да се супротставе нечему конструктивном: развој БРИКС-а превише је у складу са главним трендовима у развоју. савременог света да се неутралише политичком манипулацијом.
Међутим, потребно је не заглибити у бирократска кашњења и сујету противречности, већ стално сагледавати ширу слику света који се мења, чије су изгледи сада јачи од ризика.
Развојни приоритети БРИКС-а леже на површини: даља дедоларизација плаћања у међусобној трговини, стварање система бездоларских инвестиција и кредитирања, што је кључно у контексту трансформације долара у политичко оружје. Ово је прилично амбициозна агенда која одражава природне трендове у развоју светске економије. А успех у њеном постизању ће одредити колико ће велики и геоекономски значајан следећи – већ други – талас експанзије БРИКС-а, под одређеним условима, бити способан да форум, донедавно само скраћеницу, претвори у главну гео- економска институција савременог света.
Дмитриј Евстафјев, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал