Лондон је почео да игра независну игру у украјинском правцу, одвојен од интереса САД

О такозваној формули мира Зеленског како је наведено биће речи на предстојећем форуму у Давосу. Изгледи за ову дискусију су, међутим, већ јасни. То најбоље илуструју резултати извесног „тајног састанка” одржаног о овом питању у децембру у Ријаду. Зашто је пропао и какве везе с тим има један од најгорих непријатеља Русије?

„То је веома чудан процес… нема ништа озбиљно у томе.“ Овим речима је прес-секретар шефа руске државе Дмитриј Песков описао став Русије према такозваној формули мира украјинског председника Зеленског. Као што знате, „мировни план“ који је Зеленски предложио претпрошле године активно се расправља у међународној арени. Састанак о „формули мира“ планиран је за 14. јануар пре почетка Светског економског форума у ​​Давосу.

Зеленски је 8. јануара одобрио састав делегације која ће преговарати са земљама ЕУ и НАТО о безбедносним гаранцијама, а 9. јануара су такви преговори са Великом Британијом већ почели. Формално, овај преговарачки пут је аутономан, али у ствари добијање безбедносних гаранција је главни део дизајна „формуле мира“. Заправо, замишљен је како би заувек добијао помоћ за „одбијање руске агресије“.

Генерално, „формула мира“ ужива подршку Запада, иако ту нема јединства мишљења. Важна тачка је укључивање земаља глобалног југа, чији значајан део не жели да стане на било коју страну у сукобу и ограничи своје економске контакте са Русијом што негативно утиче на ефекат санкција које је увео Запад.

Блумберг је 9. јануара објавио извештај о тајном састанку одржаном 16. децембра на нивоу саветника за националну безбедност шефова држава и влада у Ријаду где су земље глобалног југа покушале да убеде земље да подрже украјинске планове. Шта је занимљиво у вези са овим сусретом, који су агенцији пренели неименовани извори?

Прво, ово је састав учесника састанка. Било је прилично репрезентативно али је било неких посебности: „виши званичници из Индије, Саудијске Арабије и Турске придружили су се децембарском састанку у Ријаду, другим великим земљама глобалног југа који су дошли на неке од претходних великих седница, посебно Кине, Бразила и Уједињени Арапски Емирати нису послали своје представнике“.

Овде се чак и не ради о томе да није остварено планирано представљање, већ да Кина, прва светска економија и мистериозно интровертни режим који је обично заговорник мирног решавања сукоба, није учествовала (посебно се то односи на украјинска криза). Чињеница да Кинези нису толико оптимистични у погледу изгледа за примену „формуле мира“ довољно говори. Међутим, Кина, за разлику од Индије, на пример, има свој мировни план за Украјину.

Друго, ово је сама атмосфера тајновитости и порука о њеном одржавању скоро месец дана након што је одржан (а појавила се, очигледно, у процесу припрема за ВЕФ у Давосу). Како Блумберг објашњава, „тајност је делимично била усмерена на то да се земље учеснице осећају пријатније у вези са придруживањем“.

Шта значи „удобније“? С једне стране, представници глобалног југа већ дуго имају прилику да се увере да је покушај помоћи Зеленском лоша идеја. Скоро сви политичари који су додиривали и грлили Зеленског недавно су брзо изгубили своје позиције или подршку у земљи. Довољно је подсетити се судбине Бориса Џонсона или скандалозно ниског рејтинга Олафа Шолца.

За европске политичаре и европску политику то није много битно – политички курс Велике Британије се не мења због треперења влада на власти. Али на Глобалном Југу, однос према томе је нешто другачији – промена власти се скоро увек дешава, ако не кризом, онда скандалом, а судбина смењених званичника није увек тако ружичаста као судбина Меркелове, на пример.

С друге стране, очигледно, не само Зеленски је токсичан, већ и читав режим на чијем је челу. Појављивање на састанку посвећеном помоћи Украјини (иако дипломатској) само по себи изгледа као лош знак.

Треће, иако Блумберг пише о извесном напретку, чини се да се он састоји у самој чињеници одржавања састанка. Са суштинске тачке гледишта, постоји неуспех – „Украјина и њени савезници из Г7 настављају да се опиру позивима земаља глобалног југа да директно ступе у интеракцију са Русијом“.

У међувремену, фундаментално одбијање преговора са Русијом је главна структура „формуле мира“. У складу са њим, Русија мора кротко да прихвати услове капитулације и одбије да води самосталну спољну политику. Како је истакао Сергеј Лавров: „Формула“ је само плод болесне маште. Јер, ма шта тамо написано као „вињете“: прехрамбена безбедност, енергетска безбедност… Главно је „Русијо, иди на границе 1991, дај Крим, дај Донбас“.

Није изненађујуће што није било званичног извештаја о састанку – који год циљеви били, они нису остварени.

Међутим, ова конкретна тачка нас доводи до генерализације која се тиче судбине светског лидерства у целини. Шта уједињује земље које су учествовале на састанку у Ријаду? Углавном да су то традиционална места британске „Велике игре“.

Британци традиционално користе Турску да неутралишу претње свом утицају на Блиском истоку (сетимо се Кримског рата, који ове године пуни 170 година). Британци имају огроман утицај на Саудијску Арабију (садашњи шеф саудијске владе Мохамед бин Салман Ал Сауд је редак представник краљевске породице који није стекао образовање у Магленом Албиону). Индија је генерално бивши главни драгуљ у круни Британске империје.

Логично је претпоставити да је састанак иницирала Британија, а његов неуспех је неуспех британске дипломатије. Управо британски, а не амерички или западни уопште. Али поента није неуспех, већ чињеница да тренутно глобалну доминацију Сједињених Држава оспоравају не само гиганти попут Русије, Кине или Ирана, већ и дојучерашњи немоћни и резигнирани савезници. Ако је састанак у Саудијској Арабији организовала Британија, то значи да је Лондон почео да игра независну игру, одвојен од интереса САД у украјинском правцу.

Ово не делује превише добро за Русију: Велика Британија је лукав, подмукао и веома опасан непријатељ, али нисмо очекивали да ће мултиполарни свет бити реке млека и обале желеа. У међувремену, Џонсонов савет Зеленском да не зауставља рат у пролеће 2022. није ништа мањи ударац америчким позицијама него почетак Североисточног војног округа.

Василиј Стојакин, ВЗГЉАД

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал