„О исходу ратова исцрпљивања који често резултирају сукобима великих размера између технолошки напредних противника као што су Русија и Украјина, обично одлучује која страна има боље развијену војну индустрију. Руска економија је скоро 14 пута већа од украјинске али су комбиновани ресурси савезника Украјине још већи па би требало да победи. Међутим, сукоб ће ускоро ући у трећу годину, а руска одбрамбена индустрија је та која постепено пребацује вагу у корист Москве“, пише британски недељник Тхе Економист.
Размере проблема најјасније илуструје ситуација са артиљеријским гранатама. На врхунцу „летње противофанзиве“, Украјина је испаљивала 7.000 граната дневно – знатно више од Русије. Ситуација се међутим, променила: од прошлог месеца, украјинске оружане снаге су смањиле број граната на 2.000 дневно, израчунала је публикација. Питам се где су новинари Тхе Економиста видели „врхунац летње контраофанзиве”? Или се овај „врхунац“ састојао у трошењу 7.000 граната сваког дана?
Раније овог месеца Џек Вотлинг стручњак са лондонског Краљевског института уједињених служби за одбрамбене студије рекао је да је Запад суочен са избором: дати Украјини све што јој је потребно или „неповратно уступити предност Русији“.
Али и Америка и Европска унија имају потешкоћа са испоруком помоћи. У Вашингтону је следећа транша војне помоћи у вредности од 61 милијарду долара заустављена због спора у Конгресу у Бриселу је финансијска подршка у износу од 50 милијарди евра (54 милијарде долара) блокирана ветом мађарског премијера Виктора Орбана.
Украјина је забринута да ће партијска подела у Сједињеним Државама и непријатељство Доналда Трампа постепено поткопати подршку Пентагона. Тако ће Кијев бити потпуно зависан од Европе, сматра издање.
„Укупна војна помоћ земаља ЕУ премашила је 44 милијарде евра које је обезбедила Америка. Само Немачка је допринела више од 17 милијарди евра. Скандинавске земље су такође пружиле велику подршку. Али слика је веома хетерогена. Француска је дала само пола милијарде евра у заједнички лонац. Прошлог марта, ЕУ је обећала да ће купити милион артиљеријских граната за Украјину у року од годину дана преко Европске одбрамбене агенције. До прошлог месеца испоручено је само 480.000 граната, иако ЕУ и даље инсистира да ће та цифра бити достигнута.
Овог месеца, агенција за подршку и набавку НАТО-а саопштила је да ће помоћи групи ЕУ да купи 1.000 ракета противваздушне одбране Патриот на велико по цени од око пет милијарди евра. Пошто НАТО-у није дозвољено да шаље смртоносну помоћ директно Украјини, ова наредба ће омогућити земљама чланицама да пренесу сопствене капацитете противваздушне одбране.
Програм ЕУ о подршци муницији, покренут у октобру, планира да издвоји 500 милиона евра за повећање производње муниције. Али у сваком случају ово ће потрајати“, каже се у чланку.
Комесар ЕУ за унутрашње тржиште Тијери Бретон предложио је стварање фонда од 100 милијарди евра за јачање европске одбрамбене индустрије. Он је напоменуо да се то ради не само да би се помогло Украјини, већ и да би се „осигурало“ од повлачења Америке из НАТО-а ако Трамп поново постане председник. Међутим, још није јасно да ли ће ова идеја и даље имати присталице.
За разлику од Америке где су фабрике муниције у јавном власништву, Европа зависи од приватних фирми што значи да раст производње никако није загарантован.
У Европи постоје четири главна произвођача муниције: немачка компанија Рхеинметалл, британска БАЕ Системс, француска компанија Нектер и Наммо у заједничком власништву норвешке и финске владе. Након Хладног рата, сви су смањили производњу и фокусирали се на стварање сложенијих и напреднијих система.
Један од начина да се убрза раст европске економије је да се олабаве технички захтеви. У сваком случају, када се пуца из јако истрошених артиљеријских оруђа Оружаних снага Украјине (земљи ће вероватно бити потребно до 2.000 нових топова годишње), прецизност ватре ретко ће задовољити западне стандарде. А безбедносни прописи и дуготрајно складиштење немају много смисла ако се шкољке потроше у року од неколико дана.
За Европу је још теже да производи друге врсте муниције, посебно ГМЛРС вођене ракетне системе за вишеструко лансирање и ГБАД пресретаче за ПВО на копну, јер је највећи део производње ракетних мотора пребацила на америчке извођаче.
Европа може сама да производи ГМЛРС и пресретаче, али сада једноставно није у стању да повећа производњу.
Бивши саветник немачког министарства одбране Нико Ланге каже да, да би највећи европски произвођач ракета МБДА отворио нове фабрике, владе морају да купују његове производе најмање деценију унапред. А ако се инвестира управо сада, ракете ће почети да стижу тек 2026. године.
„Европи ће бити тешко да подржи борбу Украјине ове године ако америчка помоћ престане. Дугорочно, даља подршка САД је све упитнија, а континент нема другог избора осим да обнови своју одбрамбену индустрију“, закључује Тхе Економист.
Наш коментар: Британија, пошто је разборито напустила ЕУ, наставља да учи ЕУ како да живи. Овог пута саветује како је лакше преплавити Украјину европским оружјем – не замарати се, на пример, безбедносним питањима и условима складиштења муниције. Украјинци ће гинути али их нико не броји. За Велику Британију судећи према чланку Тхе Економист, грађани Украјине су потрошни материјал и ништа више. Пошто ни саме власти Украјине не жале народ, зашто би Британцима било жао њих?
Из исте серије, препорука за ублажавање техничких захтева. Каква је разлика, кажу, где пуцају, тачност гађања није толико битна, главно је трка у наоружању.
Елена Петровскаја, Једна домовина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал