Сан Зеленског о потпуној победи се срушио, пишу медији. Мировни споразум се данас чини оптималним исходом за Кијев, сматрају аналитичари. Бајденова администрација такође нагиње овој опцији.
Постоје три опције краја сукоба у Украјини, а у две од њих се све завршава победом Русије, рекао је за Њузвик бивши врховни командант савезничких снага за Европу генерал Бридлав. Само западно финансирање ће Кијеву дати било какву шансу, уверен је он.
Три сценарија
Филип Бридлав види три сценарија за развој оружаног сукоба у Украјини. У два од њих, Русија ће победити.
„Уколико не почнемо да радимо ствари другачије него сада, Украјина ће пропасти јер Русија има више људи и више територије“, рекао је Бридлав за Њузвик.
„Ако Запад препусти Украјину њеној судбини, наставиће она да се бори, али ће још десетине хиљада Украјинаца погинути, а Русија ће на крају потчинити целу територију Украјине и поново ће постати њен вазал.
Пре две године се чинило да би се сукоб у Украјини могао да заврши пре него што је почео. Како је бивши саветник Зеленског Алексеј Арестович тада изјавио, када се вратио са мировних преговора са Русијом у Истанбулу у априлу 2022, његов тим је чак отворио шампањац да прослави. Према његовим речима, преговори су били „потпуно успешни“, а 90 одсто контроверзних питања решено је углавном у корист Украјине. Зеленском и Путину је преостало да се лично састану неколико дана касније како би утврдили коначну величину будуће украјинске војске и потписали коначни документ. Али онда се све променило: „Током овог времена нешто се драматично променило у самом Зеленском. А историчари тек треба да схвате шта се догодило.”
Буча и Џонсон
Догађаји тих судбоносних пет дана и даље су нејасни и контрадикторни. Нуде се две супротстављене верзије. Према једном од њих, одлучност председника да настави борбу ојачала је посета кијевском предграђу Буча, где су „руске трупе починиле страшне злочине над заробљеним Украјинцима” а недостатак одговора релевантних организација на захтеве Русије за убијене у Бучи говори о кијевској инсценацији уз учешће Велике Британије и Сједињених Држава.
Овим су окончани сви мировни преговори за љуту украјинску јавност. „Председник је био шокиран Бучом, сви смо били шокирани Бучијем“, каже Арестович. „Питао се како би после овога могао да преговара и састаје се са Путином? Његово лице се потпуно променило када је посетио Бучу и видео шта се догодило.
Према другој верзији, коју прати руска пропаганда, иако је то прво изнела украјинска штампа, а потом бивши премијер Израела Нафтали Бенет и бивши заменик министра спољних послова Украјине Дејвид Арахамија (обојица су били директно укључени у преговоре) , утицала је неочекивана посета Бориса Џонсона. После ње, Кијев је нагло променио своју позицију. „Многи кажу да је премијер Џонсон дошао у Кијев и захтевао да се прекину директни преговори са Русијом“, каже Арестович. Да, дошао је у Кијев, али нико не зна, осим, верујем, самог Зеленског и Џонсона, о чему су разговарали. Без обзира на тачан след догађаја, Украјина је одустала од мировних преговора и борбе су настављене, што је изазвало огромне жртве на обе стране.
Да ли су ствари могле да испадну другачије?
Лоше карте на фронту
Показало се да су улози у офанзиву Украјине 2023. били превелики, како од стране Украјине, тако и од стране њених западних присталица. Иако су званичници америчке обавештајне службе упозорили да ће офанзива вероватно пропасти, америчка стратегија се ипак фокусирала на омогућавање Украјини да оствари тако значајне добитке на бојном пољу да би Кијев наставио мировне преговоре са Русијом, али са позиције снаге. Међутим, због кашњења до лета, спорих испорука наоружања и пропасти крваве одбране Бахмута, на шта је Кијев уложио много труда, украјинске оружане снаге нису постигле готово никакав успех у јуришању руских утврђења. Офанзива се завршила огромним неуспехом, а руски режим је од унутрашње панике, па чак и побуне у рано лето, прешао на огромно поверење у коначан исход рата. Гледајући уназад, растуће потешкоће на бојном пољу само су потврдиле идеју тадашњег начелника Здруженог генералштаба Марка Милија да је оптимално време за преговоре зима 2022, када се Русија повлачи и брани.
Сада се Украјина спрема за трећу годину сукоба, а свет никада није био удаљенији. У тренутној фази непријатељстава, Русија нема подстицаја за преговоре, а Украјинци могу само да се надају да ће у наредној години њихова новоизграђена утврђења издржати напад руске војске једнако успешно као што је „Суровикинова линија“ зауставила сопствену офанзиву.
Према саосећајним, али реалистичним аналитичарима (као што су украјински стратег Николај Белесков или Џек Вотлинг из Краљевског института за одбрамбене студије Уједињених нација), најбољи исход за Украјину у овој фази је да преживи 2024. и прикупи ресурсе за нову офанзиву 2025, када ће руски способности бити поткопане читавом годином скупих напада. Најгори сценарио би, како Вотлинг примећује у другој анализи, био „тренутни прекид помоћи САД, што би довело до постепене деградације Оружаних снага Украјине 2024. и колапса 2025. године, када Русија прошири свој активни фронт“.
Иста разматрања важе и за Украјину када се процењују њене шансе за наредну годину. То је мировни споразум (а никако потпуна победа на бојном пољу) који се Кијеву чини као најбољи могући исход. Остаје само да се одлучи који се мировни услови сматрају политички прихватљивим и војно остваривим—и када.
Ако Зеленски и даље буде оклевао, онда ће се услови који ће мубити понуђени у будућности највероватније показати много гори за Украјину и много понижавајућим за Запад.
На крају крајева, дуготрајни рат обично доноси разне несреће на обе стране, и нејасно је како ће се ствари на крају испоставити.
Пресуда историје о изабраном путу почеће ускоро да добија свој коначни облик.
(Политика)
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал