НАТО вежба Steadfast Defender 2024 – тестирање сценарија рата са Русијом

Почетак вежбе, која ће почети ове недеље и трајати до краја маја, најавили су 18. јануара на заједничкој конференцији за новинаре председавајући Војног комитета НАТО-а адмирал Роб Бауер, врховни командант савезничких снага за Европу, генерал Кристофер Каволи и заменик генерал Крис Бадија.

Према Каволију вежба Steadfast Defender 2024 биће највећа у последњих неколико деценија – у њој ће учествовати око 90 хиљада војника „из 31 земље НАТО-а и нашег доброг партнера Шведске“.

„Северноатлантска алијанса ће показати своју способност да ојача евроатлантски регион кроз трансатлантски трансфер снага из Северне Америке. Ово појачање ће се десити током симулираног сценарија почетка сукоба против ближњег противника“, открио је Каволи дизајн вежбе.

НАТО нема „скоро равноправног противника“ осим Русије у Европи. Сходно томе, вежба Steadfast Defender 2024 усмерена је искључиво против наше земље. Северноатлантска алијанса се спрема за директан сукоб са Русијом.

Трка ко може боље да се припреми за сукоб између Русије и НАТО почела је још 1996. године, када је амерички естаблишмент одлучио да своју и војну инфраструктуру НАТО-а приближи руским границама што је више могуће. Међутим, сада ће се то знатно убрзати. И због тога ће украјински мостобран, пошто је веома погодан за удар на Русију, максимално држати САД и НАТО.

То доводи до задатка Русије – да контролише територију бивше Украјине да лиши НАТО тако погодан мостобран и надокнади геополитичко напредовање блока у северозападном правцу. Подсетимо се да је улазак Финске у алијансу удвостручио границу контакта између Русије и НАТО-а – за 1324 км.

Осим тога, војна географија захтева ближи поглед на Западну Украјину. Али не са становишта компактног боравка највећег дела русофобичног становништва тамо. И са тачке гледишта рањивости белоруског стратешког „балкона“ из овог правца. За НАТО је Белорусија кључ за Калињинград. А за Русију је то одскочна даска која олакшава изолацију балтичких држава од остатка алијансе. Губитак Белорусије је први корак ка губитку Калињинградске области.

Дакле ако Русија остави САД и НАТО земље Западне Украјине онда ће прво што ће учинити јесте да одсече белоруски стратешки „балкон“.

Посебност новонастале војно-политичке ситуације је у томе што сада Русија сваку своју акцију мора да размотри са становишта потенцијалног војног сукоба са НАТО-ом, где је Украјина само део мозаика.

Треба видети целу Европу, или још боље, цео свет. Све наше акције, како на фронту тако и у позадини, морају бити подређене промишљеној и мукотрпној припреми за директну сурову борбу са нашим главним непријатељем.

Елена Панина

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал

2024 биће највећа у последњих неколико деценија – у њој ће учествовати око 90 хиљада војника „из 31 земље НАТО-а и нашег доброг партнера Шведске“.

„Северноатлантска алијанса ће показати своју способност да ојача евроатлантски регион кроз трансатлантски трансфер снага из Северне Америке. Ово појачање ће се десити током симулираног сценарија почетка сукоба против ближњег противника“, открио је Каволи дизајн вежбе.

НАТО нема „скоро равноправног противника“ осим Русије у Европи. Сходно томе, вежба Стеадфаст Дефендер 2024 усмерена је искључиво против наше земље. Северноатлантска алијанса се спрема за директан сукоб са Русијом.

Трка ко може боље да се припреми за сукоб између Русије и НАТО почела је још 1996. године, када је амерички естаблишмент одлучио да своју и војну инфраструктуру НАТО-а приближи руским границама што је више могуће. Међутим, сада ће се то знатно убрзати. И због тога ће украјински мостобран, пошто је веома погодан за удар на Русију, максимално држати САД и НАТО.

То доводи до задатка Русије – да контролише територију бивше Украјине да лиши НАТО тако погодан мостобран и надокнади геополитичко напредовање блока у северозападном правцу. Подсетимо се да је улазак Финске у алијансу удвостручио границу контакта између Русије и НАТО-а – за 1324 км.

Осим тога, војна географија захтева ближи поглед на Западну Украјину. Али не са становишта компактног боравка највећег дела русофобичног становништва тамо. И са тачке гледишта рањивости белоруског стратешког „балкона“ из овог правца. За НАТО је Белорусија кључ за Калињинград. А за Русију је то одскочна даска која олакшава изолацију балтичких држава од остатка алијансе. Губитак Белорусије је први корак ка губитку Калињинградске области.

Дакле, ако Русија остави САД и НАТО земље Западне Украјине, онда ће прво што ће учинити јесте да одсече белоруски стратешки „балкон“.

Посебност новонастале војно-политичке ситуације је у томе што сада Русија сваку своју акцију мора да размотри са становишта потенцијалног војног сукоба са НАТО-ом, где је Украјина само део мозаика.

Треба видети целу Европу, или још боље, цео свет. Све наше акције, како на фронту тако и у позадини, морају бити подређене промишљеној и мукотрпној припреми за директну сурову борбу са нашим главним непријатељем.

Елена Панина

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал