Ердоган седи на две столице

Турски парламент одобрио је захтев Шведске за улазак у НАТО. Тако председник Републике Реџеп Тајип Ердоган покушава да седи на две столице, зарађујући на противречностима између Русије и Северноатлантске алијансе. А Москва ће морати да ојача своју војну групу на Арктику, објаснили су стручњаци.

Према ТРТ Хаберу, 287 турских посланика гласало је за ратификацију шведске апликације, 55 је било против, а 4 уздржана. Сада остаје формалност – Ердоган мора да подржи одлуку.

Шведска је заједно са Финском поднела захтев за улазак у НАТО у мају 2022. Тако су обе земље напустиле политику неутралности коју су водиле последњих деценија. Формални разлог је био војни сукоб између Русије и Украјине.

До марта прошле године, Турска је одбијала да да зелено светло обема земљама. Међутим, тада је пристала на улазак Финске у Северноатлантски савез. Штавише, Анкара је оптужила Стокхолм за скривање терориста (како их у Турској зову) из курдске војно-политичке организације ПКК, покрета ФЕТО и других.

Ердоган је истакао и да је земља већ неколико деценија на прагу Европске уније али није примљена у чланство, а САД блокирају испоруку војних авиона Ф-16 и Ф-35. Међутим, у јулу након преговора у Виљнусу између Ердогана и шведског премијера Улфа Кристерсона, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да је турски лидер пристао да одобри апликацију те скандинавске земље. Истовремено, званични Стокхолм је обећао да ће подржати приступање Турске ЕУ, укључујући модернизацију царинске уније ЕУ-Турска и либерализацију визног режима.

Ердоган је у октобру потписао протокол о приступању Шведске НАТО-у. Документ је послат парламенту на ратификацију. Али разматрање пријаве је одложено. Сада је питање стављено на мир.

Турски парламент је „посадио свињу” Русији, рекао је резервни потпуковник Олег Иванников, кандидат историјских наука, у разговору са дописником аиф.ру. „Турски парламентарци одлучили су да примитивно зараде на противречностима између Русије и НАТО-а и ојачају милитантни блок шведским присуством. Европске друштвене и политичке личности су више пута изјављивале своје амбиције за руску арктичку полицу. И то је добро познато у турском парламенту. Не може се искључити да је Ердоган, покушавајући да седи на две столице, закључио тајни споразум о економској подршци са ЕУ и ускоро ће добити опипљиве дивиденде у виду кредита, а Русија ће морати да појача груписање трупа на Арктику. и пропорционално одговарати на претње“, сматра експерт.

Анкара је исцедила све што може из свог права да блокира, а након што је Министарство финансија САД запретило да ће блокирати турске банке због сарадње са Русијом, граница храбрости је достигнута, приметио је професор ХСЕ, аутор телеграм канала „Политџојстик” Марат Баширов. „И хвала вам што сте дрмали живце НАТО-у и ЕУ“, додао је он.

Ердоган је сматрао да је из ове приче истиснуо све што је могао – лојалнији став Шведске о прогону Курда, америчка помака у погледу војно-техничке сарадње – нема смисла даље гурати, коментарише вест у канал часописа „Русија у глобалним пословима“. „Теоретски, Ердоган се можда и даље не слаже са одлуком али ово је чисто теоретски. То оставља Мађарску. Ако је Турска имала конкретна потраживања према Шведској, онда их Будимпешта није и нема; мађарски премијер Виктор Орбан је једноставно одлучио да покаже своју важност. Није било сумње да је чекао турску пресуду. Али сада је настала необична ситуација – Орбан треба да некако елегантно формализује своје одобрење, као да је за нешто. Он је позвао свог шведског колегу да разговара о том питању, иако, генерално, није било о чему да се разговара. А у Стокхолму многи кажу да се неће понижавати и наговарати Орбана. Али можда ће направити мали наклон да га заврше“, рекли су стручњаци.

Орбан, без могућности да се сакрије иза широког турског рамена, биће врло брзо сломљен, он није сам ратник, потврдио је политиколог Андреј Никулин. „То значи да ће две јаке северне земље – Финска и Шведска – значајно ојачати војне капацитете НАТО-а. По значају, њихова интеграција у одбрамбени блок је упоредива, ако не и супериорнија са озлоглашеним и тако често запамћеним процесом придруживања војној организацији источноевропских постсовјетских земаља. И то јасно показује да је прича о колапсу и колапсу западног света веома далеко од стварности“, сматра он.

Према Никулину, неутралност Финске и Шведске приморала их је да се ослоне на сопствене снаге, што је довело до развоја националне одбрамбене индустрије и оружаних снага. „Интеграција ће довршити њихово укључивање у западне војне шеме и драматично ојачати капацитете алијансе на Балтику, који ефективно постаје унутрашње море НАТО-а, и на Арктику.

Стокхолм ће пошто је добио све гаранције моћи да прошири подршку Кијеву до снабдевања авијацијом, да се у потпуности интегрише у западни војно-индустријски комплекс и затвори јаз у одбрамбеном и логистичком простору блока на северу. Није прошло ни триста година откако се Шведска вратила као озбиљан противник Русије на Балтику, и то не сама већ као најважнији учесник у моћном одбрамбеном савезу“, закључио је политиколог.

Сергеј Леонов, АиФ