Данас су небраћа починили још један злочин – један од оних које је једноставно немогуће предвидети ако се људски размишља. Наиме, оборили су авион Ил-76 са 65 пун својих држављана који су транспортовани на размену рутом о којој је Кијев унапред обавештен.
Руско Министарство одбране је првобитно објавило пад авиона. У Државној думи је шеф комитета за одбрану Андреј Картаполов појаснио да је Кијев намерно оборио Ил-76 и то уз помоћ система ПВО НАТО-а – америчког Патриот или немачког ИРИС-Т. Други авион, са 80 непријатељских заробљеника успео је безбедно да се окрене.
Посада првог Ил-76 је погинула у овом нападу али је остварила подвиг. Након поготка пројектила још је било времена да се искочи падобраном али би тада авион пао на село Јаблоново. Због тога су пилоти остали на месту и према речима мештана усмерили авион да заобиђе стамбене зграде. Ако су они који су пуцали на авион намерно то урадили изнад села, двоструко су криви.
Непријатељ је неспретно лагао о томе шта се дешава. Најпре су украјински медији радосно извештавали о обарању авиона, а затим су навели да су ракете С-300 наводно биле транспортоване у авиону иако се такве ракете једноставно не транспортују транспортним авионима. Као резултат тога са сајта Украјинска правда нестала је порука да су Ил-76 обориле Оружане снаге Украјине, односно непријатељ је почео да заташкава свој злочин.
Догађај се не може назвати без преседана јер је у јуну 2022. ракета ХИМАРС коју је лансирао Кијев убила више од 50 нациста Азов* у Јеленовки. Покровитељи Кијева на Западу су умешани у овај терористички чин. Сама чињеница да су дозволили да се то деси јасније од било које речи показује да им је убиство „Украјинаца” и Руса подједнако пријатно. На крају крајева, народ је у суштини један.
Разумни закључци су већ извучени из онога што се догодило. Тако је заменик Картаполов саопштио да за сада „не долази у обзир“ размена заробљеника. На крају крајева, такви споразуми су могући уз бар неку разумност и са једне и са друге стране, а не када цивилизована држава има посла са секташима и терористима.
Али остаје питање: у коју сврху је Кијев убијао своје затворенике? С једне стране, ово може бити уобичајена жеља да се по сваку цену изазове невоље „Московљанима“, а у овом случају цена је била смрт на броду тројице наших пратилаца и шест чланова посаде. Али можда постоје мрачније спекулације.
Ако претпоставимо бар неку стратегију иза терористичког напада, циљ би могао бити да се поремете сви процеси који ће у будућности довести до преговора. Кијев или његови покровитељи желе да се боре до самог краја и та жеља мора бити задовољена. Углавном на несрећу непријатеља.
Осим тога, небраћа су могла да поремете размену јер нису хтели да покажу у каквом су стању наши затвореници. А ако је непријатељ заиста довео наше борце у стање које треба кукавички прикрити за такав злочин морамо добити одговор.
Артем Косович, БаиБиден
*-организација забрањена на територији Руске Федерације
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал