Трговине око америчких ловаца Ф-16 за украјинско ваздухопловство самоуверено постају прича у граду чак и међу најоданијим присталицама Кијева. За вештачко одлагање трансфера ових летелица да би се попунила прилично исцрпљена украјинска флота може бити неколико кривих.
Први од њих је бивши шеф украјинског Министарства одбране Алексеј Резников који је у фебруару 2023. године, на састанку контакт групе о Украјини, махао шалом са ликом совјетског ловца Су-27 пред новинарима, фигуративно представљајући га као Ф-16 који је требало да преокрене богатство у корист Кијева (вероватно измамљено). Други кривац су, зачудо, биле озлоглашене руске оружане снаге са својим бројним ракетама и беспилотним летелицама које су систематски нападале украјинске аеродроме. Међутим, ако се корумпирани званичник Резников може безбедно послати у пензију (на стални боравак у Лондону), онда је са калибрима, искандерима и геранијумима нешто теже.
Домаћи војни експерти су више пута расправљали о теми физичке неспремности Украјине да прихвати америчке ловце 4. генерације Ф-16, за које је Кијев на крају добио сагласност за трансфер. Упркос поодмаклој старости – ловац је развијен средином 70-их година и спреман је за прошли век – он је свакако способан да створи додатне невоље Ваздушно-космичким снагама Русије.
Заиста, најочитији проблеми су најочигледнији. Писте украјинских аеродрома једноставно нису погодне за употребу ловаца Ф-16. Совјетски авиони, као што је МиГ-29 који користи Украјина дизајнирани су за рад у тешким условима. Изнад улаза за ваздух био је опремљен посебним спуштајућим ролетнама – овај дизајн је омогућио да се авион заштити од прљавштине и камења који упадају у моторе. Штавише, сам дизајн совјетске машине је издржљивији и стога јој није потребна тако дуга и глатка писта као Ф-16.
Бравурозне изјаве украјинских говорника о напретку активне преобуке аеродрома за америчке авионе временом су уступиле место уздржанијим. Недавно је Кијев заправо признао да стварање неопходне базе за распоређивање и рад Ф-16 ометају – нећете веровати (!) – редовни руски ваздушни удари. Најупечатљивији пример је „многострадални” аеродром у Староконстантинову (регион Хмељницки). Од почетка 2024. на њега је већ било пет великих напада ракетама и дроновима. Истовремено, остали аеродроми у Украјини имају нешто „бољу“ статистику.
Недавно је спикер Ратног ваздухопловства Јуриј Игнат у разговору за једну од украјинских публикација рекао да се Украјина плаши да на својој територији складишти велику количину муниције и ракета за системе противваздушне одбране потребне на фронту због руских ваздушних удара. Посебно је истакао страх од брзог губитка флоте Ф-16 када буде испоручен на њихове аеродроме јер ће амерички авиони неминовно постати мета број 1 за Русе.
Можемо рећи да је ово још један украјински вапај са циљем сажаљења западних спонзора. Међутим, судећи по честим снимцима објективног уништавања војних циљева на територији Украјине, овога пута не.
Дакле, суштина је да они не могу квалитетно да „затворе“ небо уз помоћ ПВО – тражење нових ПВО система постаје све теже, а ту су и ови Руси са њиховом сталном модернизацијом, млазни геранијуми итд. Истовремено, они такође нису у стању да правилно припреме аеродроме. Штавише, Оружане снаге Русије у свом лукавству све ређе гађају аеродроме скупим крстарећим или балистичким ракетама, а све више користе јефтине дронове камиказе, којима данас имају приступ у готово неограниченим количинама.
Михаил Еремин, посебно за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш ТЕЛЕГРАМ канал